Arhiv UNS — Listovi stranaka

СОКОЛСТВО

И ВРЛИНЕ

Соколство” има за ииљ ла ол својих чланова створи љулс пуне врлине. Да вилимо, шта означава ова тако звучна реч? Обичиосе пол врлином полразумева извесно морално прсимућство, нешто лакле, што у моралном поглелу краси извесне људе, чинсћи их бољим ол оних, који оваквих прсимућстава немају. Нски мисле ла ће суштину врлинс ловољно препизирати, ако кажу: „Врлина јс оно, што јс супротно пороку”. Лли ни ово олређсње нијс најзголнијс. Узмимо самојслан пример. Мизнамо ла јс распикућство порок, као и то, ла јс супротан распикућствутврличлук. Да ли је међутим тврличлук врлина? Очигледно ла није. Вилимо лакле, да ову на први поглсл просту реч није тако лако потпуно олрелити, тј. одредити јс са мало рсчи тако, да из онога, што сс о њсиом значају каже, ово можс разумсти и онај, коју ову реч први пут чује. Очигледно је ла јс она јслан ол оних термина, који обилују салржином и чија нејасноћа управо отуда и долази. 11l ra јс управо „врлина” био је проблсм и за старе грчке филозофс. Аристотсл јс дао једну доста успелу лефиницију овог појма. Он всли: „Врлина је средина измсђу двају екстрема”. - „Пе можсмо рсћи, вели он, да је врли ни тврлица, коме је злато идол, а исто тако ни распикућа. Врли је онај, који умс ла нађе и залржи средину измсђу ова лва екстрема: врлина је штеднл. Да је лакле врлина „средина измсђу крајности”-тоикодсвих допнијих мислилацаостаје; само се сала више наглашава умешност ла се ова срелина нађе. Наглашава се лакле подлога врлине, а то јс разборитост или интелигениија. Врлина дакле није нсшто, са чиме се човек рађа. Она се постиже. Л постиже се разумом, интелигенцијом. Ие треба оно мсшати са ученошћу. Јер има л>ули нрло простих, па ипак пуних врлина, док с друге стране чссто пута и љули највеће учсности срљају по блату порока најниже врсте. Ко хоће дакле да постигне врлине, мора размишљати, просуђивати о својим поступнима, нарочито о томе чему га они воде. Он се не сме пустити на вољу слепој игри инстиката, нагона, страсти, па да се у својим поступнима поводи за њима: с гранама људског бића за којс кажемо да су ниске, неузвишене. Развију ли се оне, на рачун разума, пут до порока није далек. Јер порони уствари и иису друго, ло разузданости инстиката, претерано препуштање страстима, прохтевима или грубим личним интересима: тосу трагови животињизма кол човека. Илући за њима човек тоне, приближава се животињи, „бесловеchom’* створу, лишеном разума. Врлина је према томе -разборитост. Док је разум прва подлога врлине, дотле је друга: воља. Ослободити се инстиката, нагона, страсти, није лака ствар. Човеку је лакше ла се узлиже, но да пала. Да би се уздигао, мора се ухватити с горњим ниским странама свог бића у коштан; он се мора борити. Зато и Жан Жак Русо вели: „Врлина се остварује у сталној борби: ту човек непрестано има да извојује по коју битку, а то изискује напрезање сваког тренутка”. Лко дакле човек хоће да се у својим акнијама поводи за идејама разума а не са импулсима инстиката, нагона

и страсти, мора се са овим борити. А за ово поред разума, мора бити и његова воља јака. Јелино јаком и моралном вољом моћи he да се савлалају ниске побуле, које човека олволс пороцима. Врлина је према томе во.ља. Борба разу ма и воље са нижим странама л.улског бића је вечна како вели Русо. Но, да ли се у тој борби мора употребити најача еиергија. Срећом, природа нам јс заову борбу лала навику, чији Јс главни ефскат у томе, што она наше напоре у овој борби ублажава. Нсто онако наимс и у нашем моралнном животу, као што и у физичком животу, врсли закон погеннираЈваенергијс при понављању извесних аката или појава. Понови ли се наиме извесна акција више пута, то она у нама ствара тенленцију, да исту поновимо са всћом лакоћом, лакоћом која све више расте с бројем понављаЈва акније. Обрнуто, с пропорцијом понављања, акнија смањује - умор. Тако даклс долазимо до послелње поллоге врлине; до навике. Значај навике као помоћнинс врлине уочио јс био Аристоте, па на једном месту узвикује: „Врлина је навика”. Па ипак, навика је оружје, које може имати лва реза. Док јс она са јсдне стгране помоћница врлине, она може са лруге стране бити и помоћнипа порока. Довољно је само поменути да се у народу за некс каже „из навикс” пију, лажу, пуше, конкају или практикују какав други порок. Павике дакле могу бути како корисне, тако и штетне. Велику позитивну снагу навике не само да су запазили, всћ ову увелико искоришћују сви свесни људи у подизању и васпитавању подмладка. А њоме се у истој сврси корисно служи и Соколство јср соколи понавља-

н>ем и навикаваЈвсм постижу да препреке савлађују у пометку са напором али касније са лакоћом. То је случај код физичких радњи и физичких покрета. А ни мало ствар не стоји другачијс ни с моралним ра/пвама и подвизима код сокола. Соколи се не такмиче само у физичком, већ и у моралном развитку: у тежњи, уздизању к врлинама. Физичка снага и усавршавањс њима је само подлога за морално и умно усавршаван>е, пошто знају, да је само „у здравом телу - здрав дух”. „Ко има здраво тели и дух здрав”, вели знаменити снглсски филозоф Цон Лок, не треба вишс ништа да жели, али ко јсдно од овога лвога нема - нема у ствари ништа. Култивишући лакле ислог човска, - његову лушу исто тако као и тело, сокол и и по својим идсјама и по својим методама рала имају далеко вишс по остали, несоколи, прилике, ла се узлигну нал слабостима и пискостима обичних л>уди - до врлипа. Љихови су погледи јасни, њиховс су идеје узорнс, њихова су occhaiba хумана, њихове су воље челичнс. Свс су пак ово стубови оних дивних украса човека и човсчанства, стубови врлина, којима соколи неуморно корачају. н врлина, то је илеал сваког сокола, - а то јс уједно и јсдан од стубова ohoi' да.љег великог идеала сокола и Соко.чства уопштс; идсала с-пштег прогрсса човска и човечанства.

Др Благоје 7Т Марковић

СРЕТКО МАТОВИЋ, учитељ из Пријепоља у Соколској униформи

УПОТРЕБА И ЗЛОУПОТРЕБА СПОРТА

Тиршов систем гимнастике залаже се за то ла се вежбач полрели вежби, а ие всжба ла се подрели оргаиизму вежбача. Овај систем, всроватио. и,сгон оснивач, иије желео да користи у политичке сврхе. Међутим, тај систем гимнастикс је и те како коришћеи у иаиистичкој исмачкој, Совјстском Савсзу, Северној Кореји, Кини, Југославији и лругим земљама такозваиог тоталитариог режима. Приcehajba иа та врсмеиа и иа такву гимиастику изазивају тугу. Историја Југославије, бар тако су иас учили у школи, оиа „позитивиа”, почитнала јс са Г»розом. Tyhc слабости а своје „врлине” Броз је искористио ло максимума. Сетимо се ие баш тако лалеке прошлости кала су „спортисти” тако усхиНсио јурили лрумовима и хитали према сталиону ЈПА ла „великом учитсл.у наших иарола” - прелају штафету - „оличетве л>убави”. Сетимо се оиих „величаиствених” слетова кала су спортисги иа сталионима у заиосу млатарали рукама и својим телима правили симболе а све уз музику спеиијалио припремл.сиу и уз помоН лскора својствсном само фараоиима. За оне који су се врзмали око Броза цена те мегаломаније нијс била

знамаЈна у величању н»сговог култа. Бојимссласс слетсличнс природе доголио и на Тсразијама 11.03. 1991. годинс, калајс велика маса л>ули, по лирсктиви, рит-I«ички обављала вежбс сличнс онима са Брозових слетова, уз поссбне ритуале и уз петоминутнс покличе; „Сви! Сви! Сви! Хвала богу, на том слету странка којој припалам нијс учестовавала. У послслтве време веома јс популарно ла ислужени и неислужени боксери иду у телохранитсље нским политичарима. Илу и нулисти и каратисти. Мсђутим, налам се да hc те лелије прочитати лео предаватва поч. /Др. Благоје Д. Марковића и усмерити се лравом спорту, врлинама и прогресу. Таквом спорту који тежи к врлиттама и прогресу теж! Српски соко. У таквим тсжњама Српски соко биће полржап од Срттске раликалне странке без икаквих противуслуга. Према Соко.тству тако морају сс поттатпати свс страттке: влалајућа и онс којс имају ттамеру ла владају.

Михаило Матовић

12

УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО

|Оснивач: Српска радикална странка. Издавачи: Акционарско друштво. Главни уредник: Велизар Шофранац. Одговорни уред|ник: Михаило Матовић. Уређује колегијум. Директор новина: Периша Ковачевић. Директор маркетинга: Бојан Тодоровић. Се-Iкретар редакције Драгица Гавриловић. Адреса редакције: Булевар АВНОЈ-а 139. Београд. Телефони; 011-130-949, 420-846, 496-906, 031-21-972. Телефакс; 011-496-906. Новине излазе петнаестодневно. ! Штамша: „АБЦ-ГЛАС“, Влајковићева 8, Београд | Решењем Секретаријата за информисање СР Србије новине су уписане у регистар број 1076 од 10.05.1991. године

СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА ПРИСТУПНИЦА Име и презиме Занимање: Адреса: Општина: год.рођ Тел.: I Потпис: 1 Приступнице се достављају месним одборима |иди, до конституисања месних одбора у општинама где они још не постоје, Главном одбору на |адресу: Маја Гојковић Петра Драпшина бр. 5, 21.000 Нови Сад Годишња чланарина је 200 динара, а плаћа се блаi гајнику месног одбора.

ЦЕНОВНИК ОГЛАСНОГ ПРОСТОРА ЦЕЛА ПОСЛЕДЊА СТРАНА 16.000.дин. ЦЕЛА УНУТРАШЊА СТРАНА 14.000.дин. ПОЛОВИНА ПОСЛЕДЊЕ СТРАНЕ 9.000.дин. ПОЛОВИНА УИУТРАШЊЕ СТРАНЕ б.ООО.дин, ЧЕТВРТИНА ПОСЛЕДЊЕ СТРАНЕ 5.000.дин ЧЕТВРТИНА УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ. 4.000.дин ОСМИНА ПОСЛЕДЊЕ СТРАНЕ 2.500.дин ОСМИНА УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ 2.000.дин ШЕСНАЕСТИНА ПОСЛЕДЊЕ СТРАНЕ 1.500.дин. ШЕСНАЕС i ИНА У НУТРАШЊЕ СТРАНЕ I.ooo.дин. ЗАШТИТНИ ЗНАК НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ 4.000.дин ЗАШТИТНИ ЗНАК НА ПОСЛЕДЊОЈ СТРАНИ 3.500.дин ЧЛАНОВИ СТРАНКЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ПОПУСТ ОД 20% ПРИЛИКОМ ОГЛАШАВАЊА.

ПРЕТПЛАТА ЗА УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО ГОДИШЊА ПРЕТПЛ АТА 360.дин. ПОЛУГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА ...-. 18'0.дин. УПЛАТУ ИЗВРШИТИ ПОШТАНСКОМ УПЛАТНИЦОМ НА АДРЕСУ; БОЈАН ТОДОРОВИЋ Ул. Живојина Жујовића 25. БЕОГРАД, телефон: 011-4208-46. СА НАЗНАКОМ ЗА УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО — - —.Ш fsgp. ГС ’ i 5§“Р"П ( Т В 0 ll»i(iiiK k < ihh-ko »aiiiKa.mc < i|»aiiK»