Arhiv UNS — Selo

Први дан после свлачења јошт је уморна, једе мало и немари за велику топлоту и зиму. Петог дана свог живота свлачи се први пут, после четир дана други, опет после 6 дана трекн пут, а четврти пут опет седмог дана после трећег свлачења. Кад 10 дана после четвртог свлачења прођу, онда је сасвим зрела и тражи мирно место, да се завије. Ово време између свлачења, које се већ и буба назвати може, може се или прекратити или продужити, ако их топлије или ладније држимо, ако их више или мање ранимо. Једно за ранење буба пробитачно својство њиово јест то, да оне сасвим мирно на своим креветима леже и само се у случају болести, или ако је кревет препун, с њега силазе. Пред завијање престаје буба помало јести, док са свим пресече, и сасвим се исчисти. Посла тога буде мало немирна, дигне главу горе и почиње све нешто око себе тражити; из уста јој вире танки кончићи. Најпосле спузи са свог кревета, тражи и бира какво тескобно место, гди нам из утробе своје, прекрасну свилу чудотворно преде и снује. За тетир је дана с предивом готова. Чаура ? коју је откала и створила, има величину голубијег јајета, у коју сама себе затвори и у црва се преобрати. После десет и петнајест дана прогризе сама своју чауру и излети преображена у виду белог лептира. У овом виду не једе ништа и живи само за принлод и умножење свог семена, које кад женка све изнесе, за неколико дана свој кратки, чудесни и људма корисни живот сврпш. Приметити треба, да су чаурице за предиво свиле тек онда добре, док лептирице из ње излетиле нису. Да би, како овом, ког смо већ навели, а исто тако и о сваком другом начину поступања с бубама и њиовом ранењу право мислити, и као што треба разсудити могли, нужно је, да се о њима, што се природе њиове тиче, јошт нешто добро примети и упамти, да не би при каквом може бити новом покушењу и проби с правог пута сишли. Бубе су од природе за слободу опредељене и происходе из оне земље, гди се мера топлоте немења толико, као код нас. Оне тамо нетрпе нигда затворен, плеснив и покривен ваздух, јер су слободне. Њи тамо не узнемирава ђубре и поган; оне миле по вољи својој с гране на грану и траже себи рану, која им је најбоља. На сунцу се увате за долњу страну листа, и тако се од жеге његове чувају. Ово кратко извешће о нарави буба, нека сваки ко их ранити жели, добро запамти. Но нека нико не мисли, да се бубе у првом отачаству њиовом,

баш без сваког надгле»дан.а и неге држе, и да тамо људи без сваког труда ползу до њи имају ; човек је умом својим дотле дотерао, да се својствама ове тварке мале ползовати уме, но само се по мери њене неге труд његов награђује. То је стари и вечно постојани закон, да човек само знојем и трудом благодет какву уживати може. Јер, као год што се тело човеково само послом и упражњавањем све већма развија и укрепљава, тако се исто и ум његов честим размишљањем и душевним делањем изобразујући к вишем свом определењу доводи, н тако од себе сваку нужду сасвим њеним злим посљедидама удаљује. Знаменити је појав, да онде, где се свилоделије и ранење буба здраво у обичај увело, да су онде људи духом живљи и телом крепчији. rr дакле овај приноси јошт један благослов, који се тек на деци познаје, која су због њега много здравија, за послове много способнија, дакле и срећнији час рођена. При том, имамо прилику и побуђење о много којечем размишљати, за свашта запиткивати, много којешта користно искусити ; 'и као у игри научити: тако да људско оштроумље, живот, способност и цела кућа и економија много се користи. Нека дакле напш сељаци, која прилику имају бубе ранити, ни пошто не пропуштају, ако себи и својим кућама добра желе; нека ни најмање не слушају оне, који говоре, да у овом послу ништа успели нису. Почетак је свагда и у свачему тежак. Кад би ми оне, који се на жалу тсну, на болести буба и друге којекакве незгоде гуже, добро испитали и ствар добро извидили, јажачно би нашли, да су томе сами они криви. Jej, или су јошт при лежању какву погрешку против нарави буба учинили, или су може бити , баш и за цело време ранења непрестано грешили. 1 шта је узрок ови погрешака ? Незнање, лењост и немарност; а видили смо и искусили смо, да је бубама непрестана, и то својска нега, у сштрењу чистоте, ваздуха, топлоте и ране нуждна. Ша Србима се нашим, на жалост, при сваком гстобо послу и предузећу њиовом, она три пре споменуга недостатка, да нерекнем порока, примећују, које кад би са себе збацили, кад би се при пословв своји не само оног старог једног те једног начпга држали, него би се и они, што но реч, малопрометали, разум свој и размишљање с вештином и с , правом вољом сјединили, пак би се тако спомоћу овога, све лакше и лепше, и с већом користи радило и пословало. Ја смем слободно рећи, да онн, који се по овоп мало ниже описаном начину, или макар по другов