Arhiv UNS — Selo

старпна г, Панчпћ ; те да засађивањем дрв.на очува п спасе п ово мало преоеталога земљишта за обделавање; нначе ће оами окоро поплављенн п расељени. Обрађено је земљнште највећим дедом блага омољница помешана с песком ; у југо-псточном крају има врло много гнојеие црнпце, на којој пзванредно добро рађа кукуруз п пшенпца, алп у северо-западном делу пма доста кречуље, глине и олабо родне земље. На томе земљишту највнше ое производп пшенпца 50°/ о , јечам 10%, раж п крупнпк 1 о°/ 0 а оста.lo кукуруз, впноградп u кудеља. Лана ретко која кућа гајп , док се конопља сеје у придичној количнни. На целом проотору овога ореза ретко или никако неможете наћп уредне баште , њиве заоађене дуваном пт. д. Елду и ситну проју не впдох лањске године нпгде засејану. Односно радова говорићу опширније , кад будем ппсао о целом округу пожаревачком, оад пак прелазпм на шумско земљиште. Кад се одбпје 800 0 хектара шу.мовптог земљпшта у овом срезу на добранску шуму која долази у својину државну; онда на цео срез не долази нп пунпх 3000 хект шуме што чпнп тек 1 Л део целокупнота простора у овом срезу. И онпх 3000 хектара долазе искључпво само на општину : добрањску, голубачку , брњичку п кривачку , остала села савршено су без шума п осећају таку пету оокудпцу у огреву као онп у равном п безшумном Стпгу. Нарочнто села; Клење, Браничево, Доња Крушевица , Уоје и т. л. могу рећп; да жшве од врбовог и тополовог дрвета крај Пека , других шума и немају. Та оскудица у шумц јесте у главноме један од првих узрока, што је печко корпто шире. и плиће и све впше поплавно; што коое и омање тадасасте равнице све мање роде, јер пх све више водена бујица исппра; што су песковита поља и бреговп све већп п штетнпји; п што је по готову цео срез изузимајућп села крај Пека и Дунава , оотао безводан n несиоснпм ветровима изложен. Ga затирањем горе иду упоредо: прво, нестајање воде по речпцама, потоцима и пзворима; друго, брегови се лишавају зеленида, хумус се сносп у долине које бивају све веће; затим се површје почне мењати , ту ое отворе дољаче, јаруге и уршше, земља и камење прекрили долину, а на впсовпма пређе зеленим укажу се ro.ia ребра од кречњака п другог камења. Ветрови дувају јаче и сталније , кпше бива све мање а туче и провале облака све више ; усевп страдају чао од непогоде, час од бујпце п поплаве, род постане несигуран а земљпште скоро опустошено. Преко те пустоши носи ветар све даке предмете а живи песак најлакше, те се из године у годину од раја начини покао, од красног перивоја песковита пустара! То истипа не бива моментално него поступно како кад сикира обара али се поодедпце обично осећају после 10—15 година врло страховите. Зато свој браћп у селима дуж Пека п Дунава, и опет велим ; иидижите шуме , оне ће вас сиасти od сгеска који ирети да ваша села угуши , а вас у свет расели. У северо-западном делу има горе доста п то горе од нре 4 —500 година старе. Но п оне бивају све мање, нарочито се оа планом п сиотематично утамањује добрањска н голубачка шума. Оинчно се почнље сеча од Дунава где је пречп npeuoc, иа се тако тера све док је има. Само у државној шуми иази се, да се нод иадзором шумара врши сеча по неком плаиу, свуда по остали.м оиштинским шумама плати се само извесна оума каси па сеци до миле вол.е. Село Кривача и манастир Туман имали су красну гору У овом срезу. Особито је депо бнло видети многогодишњс орахе низ манастирску реку, чија су дебла достизалл до метра у пречнику. Али та је гора преполовљена. Иарочпто оу сатрвеми орасп н буд зашто продати Енглезу Личу , те их овај у својој стружници израђује иа шаље на страну и по скупе иовце продаје. Ја сам вазда за то ; да се у оваконим крајевима рударство и дрпепа иидустрпја подиже u потпомаже ; а.ш вазда би желио да се пазп на последице, и да се пажљиво и разложпо шума сече и подиже. Свак ће признати да је далеко боље и иаметпије рецимо орахе брати сваке годиие и за род

ТЕЖАК СВЕСКЛ V. СТРАНЛ 299

1886 годипа xvn