Arhiv UNS — Selo

Аграрни проблем Ј. Србије

Стнараљем паше нове државе отворсни су многи ороблеми. Од више делова Аустро-Угарске монархије од којих је сзаки имао своје специјадно законодавство, па чак и разлнчнту администрашчу, требало је заједпо са Србнјом, стнорнти једиу државу са једрообразним закоктша и адшпистрацијом. Поред тога требало је у Ј. Србији ораведно решити аграрио оитање n рашчиститк онај, узурпадијом’ створени хаос у имовинском погледу, па створити економски лоредЈЖ, Kojii би омогуђио брзо привредно подизање овнх крајсва. Befi самн ти задацн веома су замашии, задају много прсла н захтевају много савесиости, трудољубЈва, п.ожртв.овања и патриотизма, да би сс успешно окоичали. Али задаци иаших државника иостали су још тсжм, јер се комшшковали и разким социјалним проблемима наслеђеним од старих режима. Ново доба поставило је новој држави нове постулате који су истина и раније ирстојали, али мање више у хаотичном стању. Решење тнх ороблема није значило само одговарање духу новог поратног времена пи повијање даху којп је од Руске Револуције заструјзо иреко граница Русије целим светом, већ је омо им.ало да обезбедм духовну к социјалну равнотежу између нових крајева Југославије и крајева Србије, оие Србије, чијн је демократскн дух и омогућио уважење велике мокцеццнје о државном јединсгву и-чнје су нензмерие жртве н материјтлно обезбедиле раеиад две велике државе. Не решавати пзк наслеђене проблеме значило је рмогућити егзистешшју живе коктрадпкцпје кзмеђу старсг и повог, нзмеђу назатка н ■ напретка 'између светлих фактора садашњице и будућности и мрачних анахронизама' пропале ирошлости. А одржавање таквог стања опет значило би довођење у пктзњс н самс демократске структуре српског друштва, које се без ње не може замислити и које би без ње бмло лишено свих услова за капрсдак. Зато је дужкост наших државшжа била да прпступе н то што пре, раду ка рагветлавању и

расправљанЈу свпх ових проблема. Дужност им је била да се овоме послу посвете- са што више ! озбиљности и са шјоунијом савесиошђу. Прп оном раду ннје требало помкшљати на партијске или локалне интересе, Пред собом се морао пматн с:шо 'општн иптерес, морало се тежити једиом здраном пиљу правшшом решењу оосташвених проблема. Питање обезбеђења привредне продукцнје у машој зсмљи (која је } ? след рата и. у иоратном добу знатно попустила) пресгављало јс несумњиво најважнкју тачку у програму привредне обкове наше земље. И зато је Аграрва Реформа, најважнмје »i иајте.же наслеђс од старих режима, имала велЈжн сонијални цнљ да санира ратом погоршаке и несре, ђене економске прилике и да разумккм рздом омогући економско напредовање наших држављана, Са трм паролом почело је и спровођење Аграрке Реформе и колокизагдђа Јужне Србије, алн без довољно уверења, да то питање представља крупан и сложен државни проблем и да као такво засеца и у стабилнрст самог државног органнзма. Међушм то је питање баш због напоменутог хаотичпог стцњз у ммовииском погледу већ на прнн поглед истицало обнлност проблема и тешкоће за његоно решење. Јер, пре свегз решењ;е arpapiior питања у Ј. Србији претходи један врло тежак проблем: одрсв диш које је земљиште чивчијско. а које је слободпа влашост. Ово је први камен ка који се спотакла Аграриз. Реформа у Јужној Србији, јер c; r Претходне Одредбе за припрему аграрне рефорне прогласиле чнвчије слободаШ на својим земљкштима, али се није имало података ни бЈерила за, оцену питања која су земљкшта чивчијска. На овом терену оочела је одмах борбз. Ствар се комплжовала у два правпа. Дуго експлоатисаве чијвчије, сада слободне, заузеле су кнтракзнгентно становиште, узети све, не дати нншта беговпма, јер сва је земља чивчијао, и. осећајући се на бољем моралном терену и подсгакнути политичким вођама, унелв су сву жестику у борбу, као што то у оегалом у с&мтш пршшкама u бипа. Бсговиј

Год I, Скопље, h јануара- 1924. _ J'nmt ЈуЖНЕ • СРБIЈЕ Т~ УРЕДНИК: Годк;нв , с П Р Е . Т И Л А '' А ж д IШ , t фиика лорђа upoi о 1 uр• п д r fЛНКf) R И Ћ полугодишк.е is д«». Телефоп Г.рој 61. f[ љU Д ј ' Л Ј ' ОГЛАСИ 00 ТАРИФИ.