Arhiv UNS — Selo

iie peiia, 6jrhe у raorv'inocrn да ш тај иачии мовчано позлогке eelin бро cf?o их чламоаа. .Због torr«, је овб една од првих дужности к*оју Iша свакп .чадругар, - За «-дница —да пспуни према Савечу. i'ie.iOKyffi!2VM пос.чови-ма у Савеху руку е Упрл«s.*и Одсор саставл>сн од дегет лица и то: четворида се бирају ш средине вадру!*ара, истала петорица од лица која стшдао нли ■бар иа дуже преме жибе у Скопљу и која иеморају бнти оанови Зпједницп, всћ су се истаклп као стру I ш-.аци или пријател.и овога локрета. О iißßpiiieibv стш.ч одлука Уиравиог Одбора стара се Упракси;-:, ко и стојп на челу свег Савеаовог особља. За M.’iaHoae Управног Одбора се бигтају д.уди од докереи.а, с.ч дофоч ирошлошћу и иичи.н иеокаЈБанкм, шзеиом. Иа н.ихово ;ш ио посерење даје држава свзке годние Сакед.у по неко;шко милиуна дипара годишње. Јер је уверена, да ти л.улн. ие само што тај иовац неће у лудо страћггги. м упропастнти, него he га наЈкорисније употребити. Али и крај свег тог повереп.а, члановн Упрштог Одбора одговарају цслокупиим својпм нлгањем за штету која би произашла какиим њихови.м противзаконим радом. Зван.а чланова Управног Одбора су почасна и без нкакзе иаграде, јер је Савез хумана а ие спекулатнвка установа. До последњег коигреса, одржатог у Приштини, чланови окога па и Надаорног Одбора узимали су учешће извесним процентима у чистој уштеди Савезово и на тај сусе начнн наЈграђ|«ва;ш за свој рад у Савелу. Садања Управа. налази да се хуманост не да ничим платити те се одрекла иа овоме конгресу спих повластица и у томе смислу је и правила савезова променила, јер смач-ра иајзад и то, да онај који се бори за народно благостање не може отуда нсчзкивати, ако је исТИДСIСИ борац, никакве личне користи. Поред Управпог Одбора Савез има и сно Над;зорни Одбор, који се састоји из 5 члакона Дграриих Заједница. „Дли као највиши орган Савезов е скушптина заругара конгрес. Њих има редокиих. које се састају едном годиши.е и нанредних, које се држе сазивају према! потреби. Ови коигреси су обичио још и манифестација за-: дружне мисли а осим тога, они дају и ачег подстрека зај ширегне тс идеје у најдубље слојеве маса. Отуда секонгресиј не држе v једном и истом месту, већ се даје могућност | да задругари из крајева маи.е напредних дору у места културннја те ту на лицу маста, увиде сво им рођеним очима бно у чему су они заостали, Затим им се даје мвгућност да се упозна у са иашом пространом и лепом Отацбином ит. д. Иајзлд, да при заиршетку ових редова додамо Још и ово о Савезу. Напомеиули смо, да Савез не ради за добит ћар. Ои се- дакле, не упушта у спекулативна подузећа која би му донела великог ћара. веИ ради само оне послове, ко и ће битн од користи за његове задругаре. По себи сс разуме. да је Савез због тога у тежем положају јер мора водити строгог рачуна о томе да на понеком послу ие изгуби. Али паметним и добро смишљеним пословима ипак се успе, да се уштеди по што шта преко године. Та се уштеда, без мало цела, уноси у резервни фонд Савезов. А чему служи тај резернни фонд, биће говора доцније о томе на овом истом месту.

Драги

Задругарима |Саве* Аграрнмх Заједница Ј. Србије прима новац на штедњу и пдаћа бод сто интереса. Ивдаје 6t,‘. отказ*.

Пред јару сетву

У јужној С“.рби]и кулшишШ со око 16000 екrapu земл.,o гппеницом. Про Балканскст рзта шпени:ua се гајила махом као ознми усев. flo тегде, као |у Метохијц а дело - м и у Косоиском вила-лу гтјили јсе после кукурузишта п јара ишеница нх-ја је доно| сила мрипос кло и озима, а по каквоћи мије овај ни ј адало устуакиш. Само што је иринос ла ŽO% био јмањм услсд рапих .пролетг.мх суша, | Ма тежнм земд>ама г;ао шго.су иломаче и глијнуше јара шпеница im мало ие подбамује олимој јјер се у оваковим зеагкша с пролећа кужх' влага i задржава. Ко одоцпи са сејањем озимне ишеиице i треба да сеје јарицу. Познато је сш-ша да колоиисте и они којима је I земља скоро додељеиа мису били у стањ\’ да оосеју i озиму мшенмцу, с тога налазимо за потребно да у [озоме правцу пружимо мало ноуке, у толико више 'што сл!р доаимли да је и Савоз Arpap. Заједиица јучннио корак :;а наСЗаику семена јаре ишенице. Време је врло кратко до времека сетве и ако Савез ул/њ ди ■ vmc иа »< смг .;г.ол/д и /><» ?,ц ји.уи-тпи *'!>?’'ичцима могу се очекш».ати врло повољни резултатн. ('ад мало поуке. Ако њива није с јесени приоремљена како треба онда ју ваља с пролећа "два пута нреорати.- Ирвн иут што дубље и најмање две недеље ирсд сетву. Када се земља слегне треба .нредузети орање за сетву. Оно орање може биги мало плиће али свакако удесити плуг да шго уже сече бразду како би земља бнла што трошиија и за сетву подеснија. Сејање треба с пролећа извршити што пре чим се земља оцеди и цросууши толнко, колико је иотребно да би се могло радити. Сејање јарице на мокру земљу ие препоручује се. Свакако за јарицу задње време конац марта. Касније боље јс други позиији усев сејати него јару шпенмцу. СЗеме треба пред сегву добро очистити и у раствбру плава камена намочиги да би се предупреднла главница која нарочито јаре усева напада. Даљна нега састоји се у прилсжном плевлсњу м требљењу корава док усев толико не ојача да иу корови не moj’v нахудити. Оволико само ради напомене и савета за оне који буду јарицу гајили, а допније даћемо и ближа обавештегра. Ако Савез успе да на време набави семе јаре пшенице, онда he тиме самиим одиочети успешнији рад газдовања код својих задругара.

Јоца МарконпН

4

... Дграрни I !ре:глед“

\ , ml » hw.i ■-ш>ч ■■■ ■■■ i „Аграрни Преглед“ \ растура ce у велики број примерака у целој земљм зато ће Вам огласи у њему донети ведике користи