Arhiv UNS — Selo

Значај доброг плодореда у пољопривреди

K;i i o: бжу.: јсдне нстс врстс негују шше гсдпил на тстом осмлкишту, оида те бил-жс посгају: Miior<T т:р:кт>:шије тлко да слабије расту, лакше кх .нлпадсју HHCCK'i’ii и рилие бил.ие бблесги; прае хрлпу со.мо п.-» једиог слој.т обрађенс земље, коро ? међу ш-:ма јлче укорепи, нахтевају мииго имше рубрига н у (глги с.тучај v земл.а се само :иа једноставаи аачин обрарује. Да oii ое е.е.е о.ж > из:)егло и да Ои имали иа vi'jv и бил/icv кт*ја до.тазгЈ после eoji nacejafie бид.ке окда морамо заиести један ред л ираиац приликом veKiicvi (шљака, т. ј, треба :иа истом земдкиигу сваке кдаие сојаги разне биљке. (Ззако занодесш t уобилајеии ред сејан>а, у но;воиривредг‘ иазивамо ■■ i*r<). Наиш иољопривредипц« i Лужпе Србнје, у којб можемо слободно убројага л ве!шиу тптк пассље- ‘ шжз, зтшју' врло мало о е.аачају добро формираног i плодорсда, иа зато овде и имам намеру, ди укратко i и без ккачвих стрзних и толчичких израза. навелем ; дс)sре (дра.че илодоредгд 1) Плодоредом се спречава иристуи по 6ит>ку: штетиих инсеката, јер опн се најбол>е зллегу у зем-1 еви а под уссвом кој-и. се стадпо' спатсс .годижу уеастопце иа истом земљишту ссјс. Разлог овоме јс\ i што нсвесна .прста инсеката трокси и узима храну' „г.нао од нарочитих 6ш/ака } али ттроменом усеиа т. ј. увођењем доброг плодореда, иесгаје овс иарочпте хране за писекте, и тако онн морају гииутп или се коЈекуда разбећи. 2) Газдинство са добрим олодоредом захтека мпого мање ђубрета иего обичио газдинство. Разне бпллсе траже и разие ђубрета као што и разне бил.ке имају n неједнаке велмчиие свога корена, тако да једне осгану ирло плитке са својим кореном,. а друге продру дуб.пе и док једне дрие храну из ropњег дела култивисанс земл.е, дотле дољи део исте земл»е остаје иеисирл.сн, тозпачи да следсће зассјаиа билша мора бити дужег корена како бп се могао искористити и овај непсцрил.еии део кулшвисаие здадље. 3) Плодоредом обухваћеие бил.кс као што су разне детелине и у ошпте легуминозне биљке зримају сноју храну пз земљс u из ваздуха. из аемље иримају храну готово као и све остале бил.кс" пи,! наздуха иешто више а то је Nitrogen (азот) којм се помоћу бактсрија дгго се иалазе у чворићима на корењу ових лстумииоза претвори у одличну биљиу храну за следсћ\’ посејану биљку. Ето баиг зато се пшеиица обично сеје иосле детелина. 4) Наравно у плодоред cć адорају убројати и окоиовине, као што су кромпир, сточна репа, кукукупус и т. д. Окопавиие обично долазе посде жшариде, јср док су расле детелина и житариде за то. је нремс земља постала огврдиута а и коров сс почиње укорењавати, Доласком окоианиие, а помоћу шгике коров се потпуно уиишти, а зем/.sa се добро

уситни !i ом(*кша. После окогшвмна долазе биљке којима је потребно овако приређена земља. Окоиавине долазс onei иосле неколико година. 5), Са добро удешеним плодоредом преобразићемо и већи дсо наших ливада, јер нам оие ие требају као и ирс за сеио, иошто са добрим плодоредом добивамо детелине и сточне репе за исхрану } Iаших домаћ* ix животшка. Као што индите добро удешен плодоред ие само да ће бити од велике користи сваком пољопринредиику, iie.ro н целој нашој држави која је и сама iio себи иајиећим делом поЈВОпривредна. При састашвању плодореда, морају се узети моого шњеиицс у обзир, као што cv: квалптет земље, њезмн положај, а највише начии газдовања т. ј. дали се пољопривредш п< бави млекарством, сточарством, узгојем житарица или којом другом граном пољоприпреде. Плодореда пма разних и многоl‘Одишњих, али свн су опи базирани на један обичан четворогодишњи који се зоне Норфолски (Норфолк је једно место у Внглеској где је иајпре иочео овај плодоред да се практикује). Тај плодоред је од прилике састављен овако; прве године сеје се озими усев, обично ншепица. друге годпне долазе окопанинс,- као што су KVKvpvLH, сточна репа. кромпир ит. д. - треће тодине сеју се прољетни усеви обично јечам или овас, четкрте годипе сеје сс детелина или која од друпix легумниоза, пете годиие долази исте што и ■ прне н т. д. и. т. д.

Сшгра Б. Слеачевнћ

Насељеницима Јужне Србије

Сматрам :;а особиту част, да упутим ово некоаико рочп глаимој артерији Јужие Србије насеЛзеницима. Зна се neh да насељеник у Јужној Србији има у пршт овим данима да се бори са разним недаћама, које унек нрате сваки почетак, од чега и нотиче оиа народна; „сваки је почетак тежак“. Нашем насељеиику, да би корисно послужио идеалу за који је.дошо у Јужну Србију, биће једна највећа потреба, да у свако доба, може добити добар савет но струци пол»опривредној. „Договор кућу гради". кажс наш народ. И време је најбоље оправдало ову послоницу. Ми се, браћо насељеници можемо само гако одржати и напредовати, ако се будемо узајамно иомагали и саветова/ш у погледу рационалног обрађивагва земл»е, подизања у ку/пурном ногледу ових наших богатих крајева, где је у средњем веку цветала култура и наше господство. Ако ми сви заједно нрегнемо, и станемо на својс мссто, ако свакн разуме своју дужност, цветаће опет наша ноља, красиће наша брда гроздни ииногради, и ми који сада морамо радити на томе зајед-

„ Ai рарни Преглед “

5