Arhiv UNS — Selo

Живот села

О селу и животу на њему, говори се, нарочито у последње време, врло често. Пишу се чланци, држе предавања, говори на поличким зборовима и другим скуповима, посвећују се читаве књиге. И у литератури, обраћа се све више пажња селу. Па и саме банке, у својим извештајима додирују, све више село. Овај пораст интересовања за село постао је нарочито од времена, када је криза својим таласима јаче запљуснула нашу народну а нарочиту сеоску привреду. Тешкоће које су наcra.ie у живсту на селу, одразиле су се ка цело наше друштво. Не само најбројнији, по вредности производње најважнији део становништва, сеоски становници су, сем тога и политички највећа маса, одлучујућа кад год се слободним гласањем имало да решава о политичким стварима. То је последица и рада земљорадничког задругарства и осталих привредних и политичких организација намењених селу. Има ту удела и талас који је данас, у многим европским земљама почео, из уских партиских разлога, да вештачки, истина безуспешно, врши тако звану реаграризацију, то јест изнова ствара село и пољопривреду и тамо где су они одавно ишчезли. Природно, дакле, да је и у нас порасло интересовање за село. Само, рекао бих, да сва ова посматрања нису била на потребној висини, ни у погледу примењених начина посматрања, као ни у погледу избора предмета посматрања. То је и разумљиво када видимо да побуде свих ових посматрања нису биле тежња за једним стварним сазнањем стања, већ је био дат унапред један циљ који се најчешће стављао у службу каквом партисском или другом интересу. Затим су та посматрања била разбацана, вршена овда онда, без неке сталности. И потреба ва једним часописом, који би био сав посвећен питањима

села, осећала се све јаче. Не само у редовима интелигенције, код које су, често, сазнања била врло нетачна, врло површна. Чак и онда кад се заузимао став да се најбоље познаје село и живот у њему. Потреба за овим листом је општа. Њу oceha и село. Нарочито је она јака, код оне, нове генерацнје на селима, која неће, завезаних очију да пролази кроз живот и тежи да упозна што боље живот села, могућности његова развитка. Ради њих се и креће oiaj часопие, да би се та осе~на празнина попунила. Шта хоће овај часопис „Живот села“ ? Ништа друго него да покаже целокупан живот села, проучи село у свима његовим радовима, бнло еним у кући, било оним у међусобним односима, оним код општине, код цркве, у политичким или економским групама, у политичким или економским радовима, у односу према граду, према држави и државној као и оној другој, партиској политици. Укратко, овај часопис хоће да посматра све друштвене појаве у животу села. И маколико да се у основи свих и најличнијих, најиндивидуалнијих радњи налази друштво, које је утицало на њихов облик, садржину, ипак има појава које се не могу убрајати у друштвене појаве, јер настају, збивају се и ишчезавају у оквиру индивидуе. Те појаве ми нећемо узимати у обзир, на њима се нећемо задржавати, оне излазе из оквира наших посматрањж. Али зато, ипак остаје низ тих друштвених појава живота села. која ћемо ми проучавати, покушати да их одредимо што стварније, што тачније. Ми ћемо посматрања вршити ке издвајајући ту друштвену појаву из целине села, из целине друштва. У друштву не постоји ни једна друштвена појава која је постала ван друштва, која није у једној вези међусобног

»Поштарина длаћена у готову • *Бр. 1. БЕОГРАД, 6 марта 1936 Год. I, ЖИВОТ СЕЛА ЛИСТ ЗА СОЦИОЛОШКО ПРОУЧАВАЊЕ СЕЛА Власник и уредник; Иилан :l. Комадамић Уредништво и администрација ул. Мих. Аврамовића (Дедиње) ПРЕТПЛАТА ГОДИШЊЕ 16 Дин., ПОЛУГОДИШЊЕ 8. 1 Бр®| 1-50 ДИН.