Arhiv UNS — Selo
О сретствима за сузбијање болести и штеточина на културним биљкама и о њиховој употреби
Питање одбране наших културних биљака од штеточина и разних болести криптогамског порекла јесте једно од најважнијих питања које интересује нашу пољопривреду, те му треба посветити пуну пажњу, ако желимо да пољопривредник види и стварне користи од свог напорног рада. Y колико је једна биљка, па било то житарица, поврће, винова лоза, или што друго, благороднија и приноснија, у толико она има више природних непријатеља, има више болести које ]'Y нападају и уништавају, које сметају њеном нормалном напредовању, па самим тим смањују и принос који би она иначе давала. Изгледа чак да су најбоље сорте највише и изложене нападу разних болести, мање су отпорне него дивље и полудивље врсте, а то је, на крају крајева разумљиво. Исти је случај и са нашим домаћим животињама. И код њих се опажа велика разлика између домаћих, мање приносних раса и оних које cv увежене са стране, које су производ нарочитог гајења и оплемењивања. С друге стране, нарочито што се тиче воћњака, све више ишчезавају птице, ти наши најбољи помагачи при уништавању разних штетних инсеката: гусеница, лисних ваши итд. те се и томе има приписати већа навала штеточина на наше воћњаке. Данас више не може да се остави једна биљка самој себи, не може виноград да се засади па да се не прска и не брани од пламењаче, не може воћка да се засади па да се око ње заледини, трава око ње обрасте, све то захтева више неге и пажње, све то захтева сталан и непрекидан рад. За сада ћемо оставити на страну питање саме обраде, ђубрења итд. већ ћемо се позабавити само питањем одбране наших културних биљака од разних болести и штеточина, јер налазимо да је то питање, као што је и горе поменуто, од првокласног значаја. * Y последњих десетак година, појавиле су се и такве најезде разних штеточина какве се раније нису дешавале. Да поменемо само најезду гусенице метлице у Северном Банату, затим чувену најезду штитасте ваши, која је упропастила добар део наших шљива у најбољим шљиварским крајевима, па онда
POLJOPRIVREDNI PREGLED APRIL 1938
5