Arhiv UNS — Selo

Пољопривредне коморе и сељаци

С|&љод)*ма су пољопрмшреднс иоморе т евоме раду мало позкате n много их више познају по коморском прирезу ко|и су nocледн»е године плаћапи уз остгли порез. Иако лољопривредне ко» море имају задатак да застуnajy, штнте и унапређу[у интересе пољопривреде, њихоа глас се мало чуо, а још маље уваншвао, Сељаци се скорз нису ни о6ра!»али пољопривредним коморама да граже од њих з'штиту или савет. Пољогривредне к©» море нису одговориле своме задатиу, а питање је и да ли су мог* ле, flp© свеге, имале су дуг и тажш« порођај, јер су основше тек 1937 r * док су ксморе свих ocraлик грана привредне радииости крајинама постојале и радиле и о сваком закону или важни|о| дожавноЈ одлуци пре доношења дали своЈе мкшљење. То |е индустрн|и и баккама осмгургвало повластице и права које други нису имали, као шго је царинска заштмта домаће икшустриЈе, псвластице за подвоз, пореске олакшмце, а често м ослобођење од разнмж пореза и дшкбина. ВАННЛт ТРГОВI4I4, ГРДДОНАЧШIНИЦИ, ДРЖАВНИ ЧИНОВНИЦИ ПОСТАIУ ПРЕТСЕДНИЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИХ КОМОРА Уредба о пољслривредним коморама т 1937 год. ставила je раду пољолривредних комора ограничсња ко|их нема код индустриских ичи трговдчких комора. Први и најважни|и недостатак Уредбе Јесте што Је праео коморских већника дала такозваном изборl!к>м телу, које спет бирају спштинеке управе и за Једаи срш сачињавз|у их свега ко|а десетина лицз, Пољсгтиввед ницима приледницимз пољопривредних ксмора није дато право да бирајју свсје ксморске већнике као што је случај у имдустриским и трговачким коморама. Такав изборки ред унет је у Уредбу на изричити захтев тадањег претсредника владе г. д-ра Милана Сто|адинов!ћа. Онда нам поста|е јасно како су мсгли доћи за већнике у пољопривредне коморе н заузети водеће место људи који нису ни сељацњ ни псчљспривредници и као припадници других ксмора имају друте иктересе. Постаје Јасно зашто су не само владајуfen партиски људи нето и виши чиногsн»<ци банских улрава били власт тутори, наредбодавци у пољтштетШ коморама, а по

њиховом нелогу бирани су и коморсш часнмци. Постаје нам Јасно зашто су вршеке грубе повреде Уредбе а извршиоци нису мсгли бити уклоњени или псзвани на одгсворност, постаје нам |аш> зашто су неки чиновници б&нсккх управа могли за себе монспслисати секретарске полсжаје у коморама. Било {е случајевада №чепник банске улраве забрањуЈе чак и ксморске конференције, дс« се теко нешто не може ни замислиги ксд имдуетриске или трговачке коморе Постаје нам ЈаснјО зашто за цело време ни Један занон или уредба нису послати на мишљење пољопривредним коморама, иако су еве савето давка тела државних и самоупfM№r '-тшг зшшо пољопривредни већнжс Траило Петковић под претњом прогсна мора да напусти подручје Борског рудника (и то у свом срезуЈ над у своЈству комориног претставника треба д® штити интересе сељака-Влаха, чија имања и усеее уништује отрсвнм дим из рудника. sctsfs ’ &&& Cf fes* i&sm 'шч г% ш v§ ш у*£џ

Пољопривредне коморе треба да припадну сељацима

|S sa Јб]#* Išempže '*&s*t tf &$&&&& &М €еб* 3& 4ff? џф&&£* џџ ев&*& J -gkd* ПОЉОПРИВРЕДНЕ KOMOPE ТРЕБА ДА ПРИПАДНУ СЕЉАЦИМА Према овоме што |е изкето,. а to још није c®e r многима 6к изгледапо да пољсгприередне номоре треба уккиути. Међутим то гледиште иије справдано кад зна> мо разлоге и псзадину таквога сгања и кад знамо да постоје икдустриске, тргсвечне, занатске коморе и да иж неће укидгпги. Пољолривредним моморама не треба шепнин знача| г али Шн љихсзо умчдање дшас коржтило другима а не noљслривреди и селу. Користило 6и онима ксји постижу успехе и 6о« гатства неоргашзоаакост пољопривреде и села. Њихош рукеасдећа мисао је спречти ссганизоаење сељака у ма ком сблику, па макзр то бипа и пееачка дружина. Пољспрнвредме шморе т тоra разлега треба да nocroje, апи ме онакве какве су данас, него н® другојј осисем н са доугим eetiжцима, ко|е t»e слободно изабрати припадницн пољогшивредних комора из ceoje средике. I. Вр.

Да сељак има сада иш-еиице ш кукуруза он би нагриуо да искорисги садашње цеие, које иису већ одавио биле тако повољне као данас. Ади сељак, иа жа» жкгт, вема више шта да продаје. Он ]е сво|е жито продао одмах лосле жетве по 100 дин.. а ускоро ће многи и многи сељак морати да купуЈе ишеницу или кукуруз да би се прехранио, али не више по 100 дин.. него по 180 и 200 дин. Код нас има чи* тавих шжрајина, где никад ее роди толико жита и друге хране да се могу прехрашпи сви оељаци. Такви су брдски крајеви Србије и Боше, највећи део Црне Горе, Херцетовине, Лике, Сдовееачке, таква је цела Далмација. Али и у другим, житородким крајевима има сељака моји морају купозати жито. Привилегована аграрна банка је 1932 год., када је пршсупљала податке о сељачкњм дуговима утврдила, да око половине се*>*****-',h»iwmiliii. mrn lIIЦ 1.1 II jiiij. . „т* преко милијон домова, немаЈу са властитог поседа довољно хране до нове жетне. већ морају куповати жито« Шпек>ктанти на посду Жито је прешло ив сељачких руку у руке сеоских газда, трго* ваца, млинова. Немолико десетина хиљ. вагона шненице прешло је у њихове руке по цени од 100 динара, да би један део продали Призаду по 165 дииара |(од државе утврђеној цеии), док су други део оставили за касније када це«е буду још веће. На томе је иаш сељак изгубио према мишљењу г. Бићанића, иеких 140 милијона ди* нара, а по нашем мишљењу Још и више. У јесен основана Дирекција за исхрану, којој fe отворен кредит од 620 милијона, није насту« пила на тржишту одмах с јеседа, када је сељак шпеницу мо(Наставак на др>гој страни)

СКУПОЋА РАСТЕ Да ли је сељак крив?

Из дана у дан осећа се све вшце код нас да шпекуланти раде пумом паро<м. Живот поскупљује иако ниомо у рату, иакр виомо извозили житарица ни у толикој ме,ри као ирошле године. Није поскупило само жито, већ и готово сва остала ,роба и то у тол-икој мери да иикаква уверавања о тешкој набавци сировииа и т. сл. не могу народ уверити да кије у првом реду по среди шпекулација фабриканата и велетрговаца. Ко |е год мало поближе упозиат са ствари, могао је ооазити да овај ред људи не само што кооисти садање мутно време подижући неодговорео цеие, већ уопште отеже са прода Јом и сакрива робу, да би Је доцније продао по |ош већој цени од данашње. Ово поосузхљсње, нарочито

теишо осећа градака сиротиња, радаици, чиновници и мале занатлије, јер они морају све да купују. Они еису ,могли да створе никакву „резерву’ : . И већ се сада протурају међу њих гласови, стара пеома за коју се зна одакле потиче, да је сељак крив што су пшеница и кукуруз поскупели, да сељак неће да изеоси ш пијацу, већ чека бољу цену, и томе слично. Сељак није крив Мислимо да приче о томс да сељак шпекулира више не могу да упале. Сви знају, а радаици и чијновници у првом реду, да сељак сада и нема више пше ице. Пшеница више није v сељачнкм рукама већ у рукама саоских газда, трговаца, млинова ш Призада. ИЗЈАВА министра Чубриловића

ПршЕиком свог бављења у Пожаревачком крају мииистар г. Чубриловић дао је следећу изјаву новинарима: ~Са многобројних посета на зборовима и у овом крају уверио сам се да је народ, сељачки иарочито, прихватио идеју споразума. Где год се макнете по СрбиЈи, прво Је што народ даЈте нам пуне слободе ? уклањајте кемсправне управне чиновнике и даЈте слободне изборе са таЈним гласањем да би народ осигурао своју владавину. м

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ УРЕЂУЈЕОДБОР А ВЈЈ Број 2 - Год. I Годишња прешлата 25 д* Шш Вк*3&г Ш %т*мд. Полугодишња . 12 д. ЧР ВбОГрЗД 5 ДбДбМОрЗ 1338 Измзи дваиут месечно g{B jšffimk Д Уредништво; Bр@9| ШШ В®Чк шшт ’ffIPSMHj ШВМ Војводе Драгомира 7 Примерак 1 динар Ш S ■LJP ШГ IBm Београд I