Arhiv UNS — Selo

рао продавати, jep му je пара иужио требала, да би на тај; наиин зауставила пад цена пшенице. Она је тек недавно почела са куповином али сада не купуЈе од малог оељака и по цени од 100 —120 дин., већ од шиекуланата по далеко већој цени. Народ је тиме претрпео огромну штету, што he се у двострукој мери осетити на пролеће када и сељак буде морао v маси куповати пшеницу сигурно по нећој цени од ове данашње. Шпекулацију треба сузбити. Треба за увек онемогућити онај слој људи, који често жито ни не види при препродаји. већ само на телефону посредује и са њим шпекулише. Уредбе ,и одбори могу имати само делимичког успеха аго v тр< 1 кослодгу &\\f upnvrm 'i jjpVFif . . \.„.i.. i. >. j-cm. Све ■одредбе против скупоће треба иајоштрије примењивати, али истовремено треба народ да има слободне руке и слободан пут да уреди размену пронзведених добара на такав начин који ће онемогућити шнекуланте сваке врсте.

Момч и л о Теш и ћ; Песма није могла ући!

ЗБОРОВИ ЖЕНА ЗА ПРАВО ГЛАСА

Неколико успелих зборова

У пос.тедн>е време разне женске организације одржале cv низ зборова за право гласа по читавој земљи. У Београду је исто тако одржано неколико зборова. На збору прошле недеље, који је сазвао уређивачки одбор листа „Жена данас” уз учествовање већег броја женских организација, усвојена је уз одобравање преко 3.000 жена и л>УДи резолуција, коју је прочитала Милка Жнцина и која је упућена надлежнима. Резолуција гласи: „1) Непобитна Је чињеница да жеке учествују у свим гранама привредног живота. И сваки покушај да се, ма на кош начин, спречи и ограничи њихово учешће, назадан де и штетан по живот и напредак не само жена вгћ и читавог народа, Зато сматраMiO неопходним укидање и спречавање сваке неједнакости жене у раду, давање Једнаких плата и надница за Једнак рад, стварну заштиту жене на раду и пуну заштиту материнства. Бројно учешће жена у привредном животу и њихова друТшвена улога као радника и мајке нужно захтева да им припадну и сва грађанска и политичка ирава, 2) Једно од права ко!е би би-

ло први корак ка равноправиости жене, јесте опште, активно и пасивно право гласа за све жене за сва законодавна и самоуправна тела. Никакве разлоге који би говорили против учешћа жена у политичком животу, не сматрамо ни оправданим, ки убедљивим. Јер, жене које раде, мајке које рађају, морају имати право да решаваЈу о свим питањима која се тичу читавог народа. Ускраћивање тог права женама, значи укидање Једног од права народу. Данас, нарочито, ми жене, мајке и с е стре, каглашавамо ту потребу, Јер су нам драги животи наши, наших мужева, браће и синова, Јер су нам драги животи наше деце и омладине и хоћемо да се боримо за њихово очување. 3) Тражимо од данашње владе, коЈа Је дошла после толико реакиионарних влада, да изврши обећања дата народу о демократизациди земље. То само по себи подразумева и давање права женама, које чине половину народа. Зато тражимо да се новим изборним законом за Народну скупштину дЗ опште, активно и пасивно право гласа свима женама, у слободним и тајним изборима.”

Помажите и ширите Сељачке Новине

ДА ЛИ ЗНАТЕ! Да су се чисте годишње зараде ратких Л!Ифераната у Светском рату кретале овако: немачка фабрика Круп 1913 године имала је 510 милиона динара чисте зараде, а следеће године (1914): 1 милијарду 290 милиона динара. Америчко предузеће Ајрон енд стил-компанија 1915 године 56 милиона динара, а 1916 год, 145 милиона динара. Енглеско-персиско петролејско друштво имало је 1914 год. 8 милиона ззраде а 1919 год 603 милиона динара. Француско предузеће Курто: 1914 год. 156 милиона дин*. а 1916 год: 355 милиош динара, И то све према биланшма које су ова предузећа сама објављивала.

Наука и сујеверје допис

У Врњачкој баши преко лета ордииира 20 до 30 лекара, То су већином најбогатији лекари из Београда, који cv v баши себи 'Саградили виле за преколетњи рад. Они оу и најчувенији лекари. Последши проналасци медицине примењују се v њихови)м ординацијама. Прошлог лета имао сам прилике да будем месец и по дана у бањи, управо у n>eiroi околини. Становао сам у селу које је удалзеио од бање свега 8 до 10 минута лаганог хода. Свако iyтро сам одлазио у бању са чашом и флашом за киселу воду, Поред пута све до бање налазе се сељачке кућице у воћњаку. Једво јутро угледах кокош обешеи\ 7 о граиу шљиве. Помислих да су је заклали и обесили на кратко време, како је псето не 5и заклало и појело, У подне сам се враћао, кокош ie ,|ош висила на истој грани! Сутра дан исто тако! Тек трећег дана упитах једну жену, да ли зна зашто је кокош онде обеше|На. Оиа ми одговори; „Богме не питај, ударила куга у кокоши, бог се овде !авио! И када је ова кокош, што виси овде, цркла обесили су је да би се куга понлашила и побегла.” А зар ти мислиш да ће се од мртве кокошке куга понлашити и побећи? Зар се ви овде не боште да куга не изађс из мртве кокошке и пређе v живе? Она одговори:

„Много пута се то десило. Али стари веле да се тако вавек радило; кугу тако треба поплашити.” То ми одговори и оде. Разми> шљао сам идући према бањ-и пуној цвећа и лепоте, пуној знања и културе, То цвеће и летота, то знање и култура удаљени ov од овог села свега 10 минута лаганог хода. Једно вече жена сељака. код кога сам стамовао, жали се да ју је пас ујео за ногу. Па шта си урадила упитах је. „Узела сам маказе, осекла сам длаку с пса, спалила fe па тим посула рану и завила.” Накои два дана нога је почела отицати и жена је јаукала од болова. Једва сам их наговорио да позову лекара. Лекар јој је помогао. Када јој је било боље разговарао сам с њом. Она се јадала; „Ја сам и сама била рада да одем одмах код лекара. Мислила сам на то чим ме је псето ујело. Али знаш ли колико то треба платити? Где је нама новац? Ти видиш да ми купујемо хлеб за исхрану ове деце. Нека су жива и здрава, али она морају јести. Тешко је нама да идеmio за сваку ситницу лекару. Али деси се да понека ситница направи белај.” Пред мој одлазак сретох Једно вече једног сељака где води девојчицу која је тешко ишла, јер ју је нога болела. Рекош<е ми да се утрнила у ногу, од тога

се загнојлло и цела пета отекла. Сељак настави: „Водила сам је кк>д баба М.илке. Она 3!на све. Тако причају људи, чувена је надалеко. Дете не може да се смири од болова, па је одведох код баба Милке да јој обаје ово место где ]е боли, не би ли се мало смирило. . А би ли ми знао рећи како баје баба Мидка, упитах га. „Е, моје дете, свашта ли ош жена зна. Узме ти кокало (кост), па чешаљ и хуче у њега и пљује, затим нож и један камеи. Са мо камен мора бити црвен. Њега је тешко наћи, само га она има. Онда Још два бела камена, јед ан мора бити шуп а,л> и још идан мали к амда са сшчлг места где је гађао гром. Затим коњска плоча и две свеће које прекрсти једну преко друге, два сапуна опљује и намаже болно место. Има још девет разних трава. Бог с њом био она није сама. Ко год дође код ње она узме из кесе ове стаари, шапће, говори с неким, сипа воду кроз шупљи камен, кваси болно место, пљу|е у еапуне, маже и понеком помогне.’' А је ли помогла шојој девојчици, упитах га. „Још је боли, ее знам да ли ће |е узминут.и болови. А свакоме ее може цомоћи, а можда није кривииа до баба Милке, ]ер она је. чувена далеко. Него има тамвих еевољника који су зли па њима не може помоћи.” А што ]е ниеи водио код лекара? „Сви веле да баба Милка зна боље од доктора. Мео-ги су ишли код доктора па им нису помогли.” Тако се рађају, живе и умиру стаеовници наших села. Поред њих пролази култура, наука, уметност али их се ее дотиче. Нашим селима не помажу најно* вији изуми медициее. Медицина је тако иеприступачна нашем селу. Јер село, о коме горе изнех ова документа, далеко |е од медицине за неколико векова. иако је удаљеео свега 10 минута лаганог хода од места у коме се примењују најновије тековиие медицине. Тако ie и са осталим гранама науке и ]ош го*ре. На младим генерацијама села и града остаје велики и тежак рад да разбију таму \и незнан>е наших села.

Сељанка на раду

2

Повереници i „Народне књиге“ подмирите што пре своја дуговања за примљене књиге, јер задруга припрема нова издања.

СЕЉАЧКБ НОВИНЕ

I * Epof 2