Arhiv UNS — Selo

родски мегданџија наљути, да се у њему пробуди она кап вучије крви, што је остала у жилама за спасење на посљетку. Чека народ, чека стрпљиво док се Баварац напреже свим силама де, притисак не умањи, док се противник не преда. Чекање му се отегну бескрајно. Снага га поче издавати, мишићи смалаксавати а врат међу подлактицама још крут и несавитљив. Одједном он осјети, да га по плећима противникове квргаве руке хпшају, док се не саставише и почеше да притежу све јаче и јаче. Руке утонуше у месину све до ребара, до костију, које почеше да шкргућу и попуштају. Дах му стаде. Младић је гледао у народ и као да се погледом напајао снаге све бесомучније стезаше противника. Већ му је и врат слободан јер се Баварац покушава рукама да отме из страшног загрJbctjct. Тишина, чује се како народ дише, како у далеким селима лају пси и кокодачу кокошке. Чују се и далека звонца са храсничких ливада. Рвачи су стајали готово непомично на подиуму, али се осјећало, да Баварац више не стоји на својим ногама. Лице му је помодрило а ноге млитаво опуштене. Неко се присјети да повиче: „Пуштад, уби човјека!”, али Остоја ништа није чуо, него све више стезао, док неки из првих редова не скочише на подиум да раставе мегданџије. Народ обузе раздраганост. Гласно се смију и озбиљни сеоски главари. Један одушевљен халвеџија поклања побједнику цијелу таблу са слаткишима. Он узима двије-три шећерлеме и завија их у мараму а друто оставља дјеци и дјевојкама. ~И ја ћу му платити част”, виче стари храснички муктар, гурајући се кроз народ до побједника. * Већ се и дан клонио западу. Сјенка се са Игмана опружи дуж поља преко златних узрелих њива, којима се разилазио народ. Замало па оста пусто цијело игралиште са ринглшпилом и стрјелиштем аутомата. Тек погдјекоји грађанин остао ie да проба погодити роду, што вади бебу из рогоза и бабу, што гађа мужа пијаницу папучом. Самоћа и туга прође сјеновитим стазама парка. Међед се чешао у своме кавезу а очерупане орлушине бискале спремајући се на починак. Пошто се смрачило престаде пушкетање и гости се преселише натраг у курсалон. Служила се богата вечера, врло дуго. Точио се токајац, малага и шампањац. Падале су здравице а било је и подригивања, оних који нису још зна-

РВАЊЕ