Arhiv UNS — Selo

није било доста. Он је желео да ту своју творевину осигура још јаче уговорима и пактовима. Прво дело у томе правцу био му је споразум са Совјетском Русијом. Одмах иза тога дошло је до склапања Садабадског пакта, између Турске, Ирана, Ирака и Авганистана. После посете краља Александра I 1933 године Турској, у Истамболу, дошло је до стварања Балканског пакта. На ове пактове Кемал је много полагао. Последњих година пред своју смрт радио је исто, као и краљ Александар, да Бугарску уведе у Балкански пакт. Али те жеље остале су неостварене. Његов плодан рад прекинут је смрћу 10-Хl-1938 године. После чешке кризе настало је још јаче гибање и таласање европске ситуације, а пажња на коју ће страну Турска, заузима средишни положај. По окупацији Чешке од стране Немачке, кад је Велика Британија отпочела упоредо преговоре са Совјетском Русијом, Пољском и Турском, углед ове земље нагло скаче. Од тада са појачаном пажњом све велике силе почињу да прате кретање и ток турске политике. Долазак у Анкару r, Паћомкина, тадањег помоћника за спољне послове Совјетске Русије, као и његови састанци са г. г. Сараџоглуом, турским министром спољних послова,- Рефик Сајдамом претседником турске владе, и две аудијенције код г. Исмета Иненија, претседника Турске Републике, показали су какву ће улогу у данашњем сукобу одиграти Турска. Склапањем Анкарског пакта 1939 године, Турска је означила пут којим ће њена политика даље да се креће. Она је тим пактом привезала себе за Велику Британију. Али овим није прекинула своје традиционално пријатељство са Совјетском Русијом. Чак шта више у задње време ти односи су постали још више присни. Пад Француске и улазак Италије у рат није донео крупне промене на Ближем и Средњем истоку. Гибање ситуације на Блиском истоку, као и поменутим областима, донео је тек италијанско-грчки рат. После овога догађаја Турска је још јасније одредипа свој став. Она је остала н даље верна савезу са Великом Бритвнијом и пријатељству са Русијом. Од Анкарског пакта став Турске остао је чврсто доследан. Њено пријатељство с Русијом изгледа да је данас јаче и трајније него што је било раније. Састанци г. г. Хитлера и Мусолинија на Бренеру и Фиренци, г. г. Ћана, фон Рибентропа и Папена у лову у Шумави, посета краља Бориса г. Хитлеру, г. Молотова Берлину, г. Собољева Софији, повратак г. фон Папена у Анкару и његови разговори са г. г. Иненијем, Сајдамом и Сараџоглуом, јасно оцртавају какав међународни значај има Турска у данашњој ситуацији. Њеним ставом се занимају све велике силе. Очи целог света тренутно су упрте у њу. Колико ће она бити судбоносна за исход будућег сукоба на истоку, види се још и по томе што пажњу с ње нису могли да скрену ни крупни догађаји који се одигравају у Албанији и Африци. Турски државници будно прате одигравање данашњих трагичних догађаја. Избегавају вешто заплетање Турске у њих. Они

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

111