Arhiv UNS — Selo

Тешка је садашњица и њен печат се јасно свуда види. Пеонику је тешко, и он даје суморна размишљања после младости када је изгубио смех и радост. И јутро и вече су чемерни. И дани и године пролазе у том знаку, отровом се храни и отров уд 111116 * и чемерни је и сам песник. Првих деветнаест песама су скоро све у том обележју, У знаку приказивања једне суморне свакидашњице, низа тешких и болних сусрета са стварношћу и животом. Сива магла обавија све видике и пејсаже, наде издишу као таласи на пустој обали, самоћа га страшно дави, а у венама и жилама радости труну пре него што се роде. Гади се над својом прошлошћу и радостима а садашњицу тешко подноси. Не може ни да воли, јер је далеко од борбе и пута која води к слободи. Забележимо да се својом лепотом одвајају песме: „Кад сам имао пет година", „Београд", „Дете" и ,Дlред породичним иконостасом". Прошлост се у правој боји назире кроз њих, прошлост чији су трагови рупе од граната, зидине изгрижене зубима рата, по којима су марширали као и на друмовима војници, сиви војници. Куће су биле порушене, жене су изгледале као мукла огњишта, раскрвављена су била многа срца. Песма пред „Породичним иконостасом" захтева опширнију анализу. Дат је један лик не редак у нашој скорој прошлости. За тај лик песник сам каже: Беше богат Да ли од свињарства нли политике, Сад се незна више. Угледно је начелниковао, Часно батињао, И ордење у Страдији добијао. Тај деда је срећно живео. Волео је даће, и волео је пару и кад је капала и кад је падала, и капом и шаком. Свакако један веома успели лик младог грађанства које је тек у развоју. Можда му ]‘е ова песма и најуспелија. На крају, ЈБубиша Јоцић има дара да се развије у добра књижевника. Он ради, прилично је плодан, умешан у стилу и техници, разноврстан у избору мотива, друштвен са одређеним ставом. У даљим својим напорима он ће показивати све веће успехе. Његова развојна линија кретаће се ка бољим и новим прегнућима у стварању једне социјалне књижевности. Ј. М.

Др. АСЕН ЗЛАТАРОВ

Ових дана навршава се неколико година од смрти бугарског научника и књижевника Др. Асена Златарова. Смрћу Др. Златарова бугарска литература и наука изгубила је једног од најсјајнијих својих претставника. Још у својим младим данима Златарев је

116

БРАЗДА