Arhiv UNS — Selo

свих поља у Ру си ) и г Д е рад и војска од два милиона инжињера, агронома, механичара и шофера, о мобилизацији биљака, о преуређењу тока Волге, укроиавању река, прављењу вештачких киша, подизања шума. И свему оном што је постигнуто планским радом, сарадњом људи рада и науке. М. Ј. Ј. Др. Јован С. Ђо р ђ!е ви ћ : „О сно в и једне федералне држав е". Београд Библиотека „Политика и друштв о", св. четрдесетчетврта, четрдесетпета и четрдесетшеста. Одавно се је код нас осећала потреба да се проблем федерализма, као система државног и друштвеног уређења осветли на један позитиван и научни начин. Осећало се је у нашој политичкој науци, оскудица једне добре књиге о федерализму. Иако је федерализам био тема о којој се је почело дискутовати још за време емиграције, ипак ми нисмо имали један систематски политички уџбеник о федерализму. Још у емиграцији у центрима западноевропских народа (савезничких) наши научници и поједини политичари, почели су размишљати о проблему уређења наше нове државне заједнице, као домовине свих Јужних Словена, и тако веома често, па када су само спомињали државну заједницу Срба, Хрвата и Словенаца, спомињали реч федерализам, сматрајући га системом који ће допринети националном сједињавању Јужних Словена. Одмах иза рата, нарочито за време рада Уставотворне скупштине, и владе Привременог народног претставништва, федерализам је био систем државног уређења, који се је у разним нијансама провлачио кроз пројекте појединих политичких покрета, манифесте радних група, и различитих политичких прокламација. У анкети која је спроведена кроз „Српски књижевни гласник" 1921 године, дато је много страна овом систему. Проблем како уреднти своју нову државу није био решен доношењем Видовданског устава, са којим нису били задовољни Хрвати, па се је и после доношење овога наставила дискусија у парламенту, стручној и нестручној штампи, о проблему федерализма и са њим у вези о решењу нашег унутрашњег проблема. Али у свима овим дискусијама недостајало је јединство и органска повезаност, а често и веома оскудно политичко знање, као и научно познавање овог најсложенијег политичког система. Иако је федерализам био два пута изборна парола свих народа у овој земљи, ипак сем покушаја г. Слободана Јовановића није било јасних претстава, нити пак програма, о том новом државном уређењу. Г. др. Слободан Јовановић пише још пре рата у сарајевској „Просвети" низ чланака о федерализму. Иза рата он наставља са тим писањем у „Архиву за прввне и друштвене науке” и другим нашим часописима. Пре две године у издању задруге „Политика и друштво" он штампа свој познати рад „Амерички федерализам". Треба забележити овде и књигу г. М. Живанчевића (управо две његове књиге) о федерализму, ма да су некритички и тенденциозно писане за време

122

БРА 3 Д А