Arhiv UNS — Selo

ВЕСТИ И ДОПИСИ ИЗ НАШЕ ЗЕМЉЕ

ОДОБРЕНО ЈЕ КРЕСАЊЕ ЛИСНИКА У ДРЖАВНИМ , И НЕДРЖАВНИМ ШУМАМА Због велике несташице сточне Зсране, Министарство шума Србије, изузетно је одобрило кресање лисника у државним и недржавним шумама. Кресање је оддбрено само уз претходну дозволу надлежних дирекција шума за државне, односно окружних и среских народних одбора за недржавне шуме. Кресање се може вршити првен(Етвено на стаблима која су већ коришћена за лисник, као и на онима која су одређеиа за сечу у овој години с тим, да се шума не сме штетити. Цена лисника је, по важећем ценовнику, од 9 до 13,50 динара по једном двопрежном возу (Из Министарства шума Србије Бр, 6138/45) У ШАПЦУ СУ ОРГАНИЗОВАНЕ %ЕТИРИ ЕКИПЕ РАДИИКА И ШНТЕЛЕКТУАЛАЦА ЗА РАД НА СЕЛУ Акција за што тешљу сарадњу 'еела и града наишла је па разумевање радника. Оргаиизоване су четири екипе, састављеие од обућара, опанчара, кројача, кројачича, ћурчија, лимара, абаџија, бербера И по два лекара са залатком да поћУ у села и пруже помоћ сељапима. Ове екипе посетиле су села: Горњу Врањску у Попершш, Јаловик и Коцељеву у Посавотампави и Слепчевић у Мачви. Са љпма у друштву пошли су и омладинпи и омладинке из града да се гато тешње повежу са својим друговима у селу. У свима местима постигнут 'је добар резултат и остављопп најбољи утисци. СЕОСКА ОМЛАДИНА САРАЈЕВСКОГ СРЕЗА ПОСЕТИЛА САРАЈЕВСКУ РАДНИЧКУ ! ОМЛАДИНУ Делегација сеоске омладине са Територије сарајевског среза посетила је радничку омладшЈу сарајевских радионица. Делегација је обишла фабрику дувана и главну железничку радионицу. По обиласку предузећа одржан Зе митинг радничке и сењачке о-

младине. На митингу је говорио Бато Мијановић, члак Градског одбора УСАОБИХ-а. Он je рекао; „Вез алата сељаци не могу да ору, сеју ни жању, без хране радници не могу да раде. Само јединственим снагама радника и сељака моћи ће с успехом да се спроведе у дело изградња наше земље.” После митинга делегација је предала радницима дарове сеоске омладине. Радници су са своје стране поклонили сеоској омладини обрасце свог рада. Ова по- * сета претвичила се у величанствену манифестацију братства н јединства радничке и сељачке омладине. ГОСПОДАРСКИ ТЕЧАЈ ЗА УЧИТЕЉЕ У ОКРУГУ БИОКОВО НЕРЕТВА У Макарској, Метковићу и Plmotском отборепн су господарскн течајеви за учитеље и учитељице округа Биоково Перетва. На овпм течајевима учитељи и учитељице, који раде на селима, проштшнће своје познавање господарскпх питања па ће поред своје редовио службе познавањем господарских питања пружити помоћ народу. Садашње течајеве похаћа 70 учитеља и учптељпца. Идућег месепа отпочеће тромесечии домаћински течај који ће похаћати сељаике. НАРОД У СЛОВЕНАЧКОМ ПРИМОРЈУ ОБНАВЉА СБОЈА СЕЛА Ратни догаћаји уиигатпли су многобројпа села у долинама трновске шуме, па Красу и у Бркињу. Кар .ПIХО су ?а време рата такВи су опи н данас при обнови земљо. Погато због иестагшше креча п радпе сиаге није могуће пре наступа зиме поправити разрушене куће, Прпморпи граде малепе бараке за склапање дуге 6,92 метра и гаироке 5,32. Ове бараке садрже 2 одел>ења за спавање, малу кухнњу п остапу. У сслу Цеста, које су Немпи сасвим разругаили, народ ]е саградио дрвене бараке и отпочео са припремама за

обнову села. Исту умешпост показали су Приморци и у обнова саобраћаја. При Добрављама поправили су бетонски мост и уклонилн свo трагове рата. У Желину код Идрије у року од 20 даиа поставили су 18 месара дугачки мост. Исто тако су већ поправљони мостови у Предмеје н мостовл на реци Идрици. У ЈАЈАЧКОМ СРЕЗУ ОТВОРЕНО ДЕСЕТ НОВИХ ИГКОЛА На територији јајачког среза отворено је десет нових основних школа. Све школе овог среза биле су попаљене и уништЉе током рата, али је ипак после ослобођења отпочело рад нет школа. Настава се досада вршила по приватним зградама, које нимало нису одговарале условима за одржавање наг ставе. Да би се број школа у јајачком срезу повећао, отпочело се са изградњом и оправком десет шко-' ла. Заслугом народа и народних власти већ су постигнути знатни успееи на изградњи и обнови. ЗАДРУЖНИ ТЕЧАЈЕВИ У БАКРУ Да би се отклонио један од најважнијих недостатака у задружном покрету, који све више добија полета у Хрватском Приморју, одржан је двомесечни задружни течај у Бакру, на коме је 25 задрутара оспособљено за правилно обављање задружних послова. На течају се предавала историја задрутарства, историја нордно-ослободилачког покрета, задружно књиговодство и право, рачун и правоггас, Како је усггех првог течаја био задовољавајући, почетком септембра отворен је и други течај. ЗАВРIПЕН ПРВИ ТРАКТОРСКИ ТЕЧАЈ У СЛОВЕНИЈИ Завршен је први тракторски течај који је приредило Министарство за пољопривреду на Кршком Пољу. Течај који је трајао четири недеље похађала су 84 курсиста, међу њима и седам девојака. На

испиту 59 курсиста добило је оцену ~способан за трактористу” $ 25 курсиста „способан за помођр* ника”. « Апсолвенти течаја биће размв« штени као трактористи по држа»< ним добрима и мапшнским стани« цама, или ће бити додељени рги дионицама које ће се основати пО окрузима. ШАБАЧКО СЕЛО БАДОВИНЦИ ОБНОВИЛО ЈЕ СВОЈУ ЧИТАО* НИДУ И ДИЛЕТАНТСКУ ГРУПУ Бадовинци, најнапредније селО у Мачви, обновило је своју читач оницу, књижницу и дилетантску групу. Подигнута је летња позорница на коЈој се редовно дају приредбе. Сељаци су оправили и школску зграду која је била знат* во оштећена. 1 у НОВОСАДСКОМ ОКРУГУ СКУПЛ>ЕНО ДОСАД 1045 ВАГОНА КУДЕЉЕ Кампања кудеље је требала да: буде завршена 6 септембра, али због велике количине кудеље биће завршена нешто каскије. Према првим подацима било је пријављено 999 вагона кудеље, а већ досад је транспортовано 1.045 ва* гона. У срезу бачко-тополском од 438 вагона кудеље досада је превезено у кудељаре 431 вагон; у тителском срезу превезено је 11 вагона од укупио 32; у кулском срезу је пренето 131 вагон кудеље, иако је било пријавЈвено само 80 вагона; у старобечејском сре ■' је превезено 323 вагона, У жабаљском 12 вагона и у новосадском срезу 193 вагона. У многим од поменутих срезова оргапизација је била врло слаба, тако да кампања није завршена на време, иако је предвиђени рок већ прошао. У овом послу су најбољи успех постигле наше антифашистичке организације. У недељу, 9 септембра, организован је ударнички дан и све наше антифашистичке органи!зације узеле су на њему пуног учегаћа.

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ КУЋА МИЛЕ ЦЕТИНЕ

Швапска колона замицала је иза окуке, а Миле Цетина упрти дијете и великим корацима поfce низ пропланак. За њим се упути жена Три дана и ноћи провео је на Пеђгровцу, од оног јутра кад је на слуњским брдима планула пушка, па пожар, а вјетар разнео глас; иду Швабе! Неш ме, вала, уватити ко пашче... рекао 1е Миле и пошао да с вуком подијели лежај у буквицима Петрове Горе Сада се враћа Тешким ручетинама одмиче гране које му шибају лице, каткад застане. каже: а ia... и продужи. Шушти лишће под његовим ногама Ћа ћа ће... ћаћеее... тавља се дијете у наручју. Размахало се ручицама и туче Милу по рамену, по глави. Но, но... вели он -* сада ћемо кући, мали. Е. бит he топлије код шпарета. бит ће варенике, е ето сада на... па га из наручја забаци на рамена и у корак гунђа: један. два... о. ја-ј... Тако прође кроз буквик, пређе Преко жутог поља и дохвати се бујадаре. Онда стане и загледа се. Долина. Поток. Цеста Тутањ топова у даљини. И дим. Густ и мрк што се извија између опаљених воћара, nyrjie струјама вјетра у даљине и вгтсине. Еј, Швабооо.. мајку ти.. ужга си ју јопе... рече Миле и спусти дијете. Qho пеле на земљу и заплаче детињи широко и горко, Навиру миели Одмотаза се клупко сјећања. Искрсну; на обронку изнад цесте лухачки тед кућа. и каквих кућа, мили бого! Уз њих штале и амбари. иза њих воћари. А тамо, најзадња Милина кућа. Испод крова сне ишарано, з изнад врата пише: М. Ц 1593. На крову лимени ороз пази куд вјетрови дувају. Волио је кућу, па кад су једнога дана нагрнуле хорде и спалиле је мислио ie да је крај и његовом животу. Но у шуми где се склонио, чуо је: није ово свршетак, ово је почетак новог живота, народа.. ! Хорде су одмакле, а Миле је сишао, скупио нешто опаљених греда и на гаришту, које се ioni димило саградио нову кућу. сагнуо се поново над оранице и радио к:ао мрав.

У јесен су дошли опет. Отјерали су га с њиве, побрзли његову муку, запалили кућу. Да се иије склонио и њега би заклали као што су Маркана, Милоша и његову фамилију, Станка и... е, колико их је тако отрппло! У њему је ускипјело. Па кад је неко рекао: не дај се, народе, туци разбојнике он је први метнуо сјекиру за врата да се нађе при руци. Пали су сњегови и отопили се. Пролистале су и зазелењеле се шуме и пожутјеле. Једанпут, двапут, трипут. За то вријеме једанаест пута се хорде повратиле на Кордун једанаест пута је Миле на гаришту старе куће градио нову. Није то била више кућа велика, ишарана, с орозом на крову. Била је то блатом набацана бајта, али живи знак и доказ да је Миле још увијек ту. Свакодневно долазили су из града људи у народну војску. Пролазили су Кордуном, чудили се и говорили: ништа нас не чуди него то, да овај нарол након толиких патњи и мука није клонуо, него ioui пјева на гариштима својих кућа. Е. да рекао би Миле они пале и руше. Ми тевамо и градимо... градимо... град&мо сунце им жарено! Јопе се заштунђера рече и заустави мисли. Вјетар је пронио крај њега шум

потока из долине. У шуми ie нетко сјекао букву. А онда као да се нешто сјетио, на нешто одлучио пође журно према гаришту. Жено, рече, донеси ми из земунице сјекиру и брадву. Тога дана сутрадан рушила се стабла, тесале греде. Није Миле радио сам. Било их је неколицина. Најпре ћемо ми теби помоћи, а онда ћеш ти нама тако су рекли и градили заједнички нову кућу Миле Цетине. Одјекивали су ударци сјекира и хо-рук низ долину, до цеста и преко ње, тамо до оних брегова У даљини. А кад је једног јутра сунце растјерало маглу. извирило иза шуме, пружило је кроз крошње старих букава неколико топлих, румених тракова управо до нове куће на обронку изнад потока. Из ње је изишао Миле. Да ли од сунца које га је дочекало на прагу или од... е, ко ће то знати, зацакли се радост у његовом оку, испуни груди. Пође два, три корака од куће погледа је, па се врати. Па опет пође два, три корака, пет корака... а онда се насмије широко, широко и весело. Па потрчи уз обронак, загледа се низ оранице и викне бескрајно гордо: Швабооо... саградио сам кућу јопе... еј Швабо...!

Бранко Приселад

Страна 13

Главни з одговрни уредник Никола Вујановић, Дечаиска 31. Адреса уредништва и администрације Дечанска 31, телефон 24-. 002. Број чековног рачуна 63.255 Штамнарија Новинско-издавачког пред узећа „Борба", Дечан‘ ,к-и 41

СЕЉАЧКА БОРБА

Средш 12 сеотембар 19tt