Arhiv UNS — Selo

углавном, остали смо мртво слово на папиру. Један од основних разлога коул се наводи као изговор за одуговлачење аграрне реформе јесте тај, да у Западној Немачкој не постоје велики поседи. Међутим, пописи говоре да у западним окупационим зонама има око 14.000 поседа од прско 100 ха. Укупно велики поседи обухватају површину од 1,920,505 ха. Пр ма овим подацима, 280.000 породица беземљама и сиромашних сељака могло би добити земљу. Само у Баварској, према немачкој статистици од 1943 год., било је 3.508 поседа од преко 100 ха. У Вестфалнји (енглеска окупациона зона) могло би се населити 30.000 беземљаша, када би се одуаели поседи од 100—500 ха, који чине укупно 213.864 ха земље коју држе 207 поседника. Слично је стање и у осталии деловима Западне Немачке, где би се аграрном реформом обезбедила '•тзистенција за око милион људи. Да Је аграрна реформа у западвим зонама Немачке само прљава мгра, која има sa циљ да завара јавност, види се по томе што ведикопоседници којн имају хиљаду хектара задржавају и даље 375 sa. За одузети део добијају велику отштету близу милион марака а грађевине, стока и сав инвентар остајс власништво великопоседника. Но и то није „Закон о аграркој рефорни” пружа могућност великопоседницима да га изнграваЈу и да своЈ посед поделе Јlеђу чланове породице.

Пошто „закони о аграрној реформи” у западним зонама не предвиђају отуђивање земље, насељеници морају платити 75.000 марака за 5 хектара. То значи, да би за целокупиу земљу, доби Јену аграрном реформом, морали да плате преко две милијарде марака, Упркос св .м ч;.њ ницама, н.мачке власти, постављенг од окупационих власти, и немачке иовине, лиценциране од америчких, енглеских и француских окупационих властн, уииру се свим снага.ма да докажу, како je аграрна реформа у западким зонама Немачке безначаЈна, како она нема никаквог смисла и према томе, не може дати никакве резултате. Нзима притичу у помоћ и разии „научници” и „експерти” за аграрну политику, као на приi:ep господин Нихауз, професор агаррне политике на Високој школи у Бон-Попглсдорфу, коЈи фадсификуЈу чињенице и труде се д* докажу да нема смисла подвргавати велике поседе барона и грофова под аграрну реформу, Јер су ови поседи подељени на ситне парцсле коЈе се већ дуже временв даЈу под Закуп малопоседннцима. Они иду чак тако далеко да да hc аграрна реформса погодити управо те мале закупце. Други разлог коЈи се наводи против аграрне реформе Јесте тај, да he њено спровођење неминовно довести до сма:вења производњс. Да je ово нетачно види се из чињенице, да Је у совЈетскоЈ окупациопој зони, годипу дапа послс извршења аграрне реформе, повећана сствена површина за 450.000 ха, што Је знатно повисило лроиз-