Arhiv UNS — Selo
(Наотавак са прве стране) само мобилизато-р да се у ратом разореној земљи њиве најпре очисте од мина, а потом узору и засеју, већ и тумач првих мера наше аграрне нолитике и дубоких промена у пољопривреди и на селу које је донела наша револуцкја. Написи о аграрној реформи, 0 расподели земедшнор фоцда, о сељацима који поотаlЈу влаоници земље коју обраћују, о ликвидацији зомљорздничких дугона, о земљорадничким задругама, циљевима, формаиа к принципима њиховрг рада, представл,ају данас аутентичну хроиику прве фазе изградње села и настојаља да се реше животнн проблеми првенствено сиромашпих сељака и створе бољи условл привређивања у пољопривреди. Овакав садржај првих бројева „Задруге" истицао је његову одговорну улогу тумача новог и напреднот, борца против примитивизlма и остатака прошлости. Може се слободно рећи да је „Задруга" од тада до данас у гелокупном двадесетогодишњем периоду свога излажења била активан учесник у свим збивањима на селу. Тај период времена, испуњен необично сложеним друштвено-економскЈт променама, записан је на страницама нгшег листа. То је изванредан докуменат специфичног, орипиналног, развојног пута којнм је прошло наше село, Чврсто повезан и ослоњен на активност друштвено-политичких организација, лист је У појединим фаза-ма развитка пољопривреде имао н специфичне задатке, алн је увек верно одражавао та нретања. У свим овим етапама „Задруга" је помагала радним људима на селу да прихвате нашу аграрну политику и да своје личне интересе остварују у складу с интереоима заједнице. И онда, када се у перкоду адмкнистративног управ.вања лист залагао за извршење обавезно • откупа, објашњавајући привредиу ситуацију земље, истичући потребу да се мобилишу све снаге за бржу обнову и изградњу. И касније, у периоду радничког управљања када је тумачио нов привредви оистем, слободније деловање економских закона н -подстицао иницијативу нољапривредиих произвођача. Широка је скала тема и проблема, Koje ј 6 „Задруга“ обрадила, објашњавајући поједине мере наше апрарне политике од откуп и, земљишног максимума, слободппомет У пољоп-ривредних производа, пошто смо У прихода, креЈул-ва за унапређење пољо-пртвреде, регреса, до савремених тема из ове области. На тај начин лист је снажно деловао на евест пољопривредних произвођача и несумњиво до-приносио да се реализују ооновна начела наше политике на селу. Јачање и ширење земљорадничких задруга је једна од основних тема листа у свих двадесет година. У овом периоду задруге су се уз по-моћ и подрш-ку целе друштвене заједнице снажно развиле и постале значајно средство социјалистичке реконструкције села. Пратећи и подстичући овај и овакав раз-витак земљорадничк-их задруга, лист је објавио безброј чланак-а, приказа и ре-портажа у којима су истицаии циљеви и задаци задружних организација, богатство задружних облика, њихова улога у унапређењу производње и мењању друштвених одно-са на селу. Написи о пословању земљорадн-ичких задруга и развцјању производне сарадње са индивидуалним произвођачима, о раду органа самоуправљања, као и о друштвено-економским кретањима на селу, појављују се у сваком броју са обиљем информација које приказују -најразличитије облике и мето-де у развитку кооперације. Третирајући ова и друга
питања, лист је настојао да што боље активира производне капацитете индивидуалних пољопривредних произвођача у циљу повећања уlкуlпне пољонривредне производње и повећања до-хотка и стандарда. Друштвена газдин-ства и проширење земљишног фонда социјалистичких пољопривредиих организација су такође честа тема наШер листа. Пратећи развој и усцон социјалистичких пољоцрнвреднцх оргаиизација, лист бележц њихо-ва искуства у примени савремене агротехнике, разматра ек-ономичност, рентабилитет газдовања и на тај начин даје видан д-опринос афирм-исању -са-времених технолошкпх процеса и социјалистичких обл-ика привређивања. Разматрајућ-и ова кључна пнтања наше производне политике и друшт-вено-еконо-м-ских односа на селу, лист је увек давао првенство позитивним -искуствима, напредн-и-м решењима и свему ономе што је било прогресивно у нашем раз-витку. Али, исто тако, „Задруга“ је -од првог броја упорно водила борбу против заосталости, конзер-вативизма, учмалости и разних других деф-ормација и субјективних слабости које -су се неминовно поја-вљивале у дина-мичном развитку пољопри-вреде и села. Конструктивном критиком, указујући иа лоше примере рада, лист је дао значајну п-одршку задружни-м и другим колективима у пољоп-ривредним ор-гаиизацијама ради успешније борбе против разних слабости и потпунијег коришћења демократских права. Такв-и критички о-сврти увек су имали поволјЗн -одјек на нашем селу. У том -погледу карочито су запажени напи-си који су ломили отпоре према стручњацима, као и други у којима су изношене разне субјективне слабости, али и објективне тешкоће које су успоравале развитаж задруга и других пољопривредних организација. Лист је у ових двадесет година посебно пратио активно-ст и резултате друштвенп-политичких организација, Савеза комуниста, Социјалистичког савеза, Савеза омл-адине и других, -на подизању друштвене -свести, јачању самоуправљања, култур-нрм уздизању, изградњи кадрова и другим сложеним задацима. На тај начин „Задруга" није била уско стручни, већ друштвено-политички орган који је имао вео-ма широк делокруг рада и утицај. Истина, у појед-ини-м етапам-а развитка ова платф-орма је сужавана или проширнвана, ал« је ~3адругs“ мвек с>тала свом ставу да су унанређење’ - произћодње и со-цијзлисти-чки преображај села неод-во-јиво новезани с попитичким, мдејним, образовним и пропагандно-васпитним радо-м на селу. Оваква оријента-цнја, нарочито после увођења друштвеног самоуправљања, донринела је томе да лист успостави чврсту везу са својим читаоцнма. Помажући пољопривредпим произвођачим-а да брже -схвате и примене нова научна сазнања, лист их је у исто време припремао и да буду способпи партнери задруга н других пољопривредних организац-и-ја у производној сарадњи. Да би ову сво-ју мисију што потпуније остварио, лист организује дописне курсеве за ратаре, ст-очаре, одгајиваче живине, трактористе и скоро пуних двадесет година објављује пољопривредне савете, одговара на питања својих читалаца. У osoj свако-дневној преписцн са св-ојим читаоцима, „Задруга“ је на њихо-в захтев дала преко 20.000 одговора, док је на странидама листа објавила преко 5.500 стручних савета које су о различитим актуел-ним питањима давали наши најеминентнији стручњаци. Овим се, ка-о што смо истакли, не исцрпљује допринос листа оспособљава-њу пољ-о-привредиих произвођача. Припремајући и помажући и-м да постану савремени произвођачи, лист их у ист-о време подстиче да ус-пешније извршавају своје обавезе у самоуправним органима. Рад управних одбора, задружних савеза и других самоуправних органа у комуни, њ-ихова искуства и резултати рада, сталнз су тема нашег листа. Аналитичким пре гледима рада појединих организација, покре тањем специјално-г додатка „Еко-номика и привређивање“, лист је несумњиво допринео друштвеко-еко-номском образовању пољопривредних произвођача. Овако великом броју тема и области, које обрађује „Задруга", треба додати прегледе пољопривреде у с-вету, културно-просветну активност на селу, здра-вствене про-блеме, живот у породици, домаћинству, урба-низацију сеоских насеља, социолошка и друга кретања. У току протеклих двадесет година кроз редакцију „Задруге", „Сељачке борбе“ и „Сељачке радне задруге“ три листа, који су се 28. фебруара 1949. године сјединили у један, задржавајући име и традицију најстаријег, прошло је од првих новинара, главног уредника др Михаила Вучковића и фоторепортера Златка Мирковића до данас више од 80 новинара. Многи од њих су баш у „Задрузи“ прошли школу аграрно-политичког новинарства и данас заузимају истакнуте функције на факултету, у дневним и недељним редакцијама, у радију и телевизији. Досадашњи развој „Задруге“ показао је да су углед и улога листа расли упоредо с његовим усавршавањем и приближавањем потребама радних људи на селу. Наша редакција користи та искуства и настоји да буде као и до сада у сталном контакту са својим читаоцима, За ових двадесет година у сваком броју „Задруге" споменуто је просечно петнаест места и насеља, однооно преко 780 годишње. Новинари обиђу у току једне године преко 200 села, што значи да се сваког радног дана по један новинар „Задруге“ налази на путу. Двадесетогодишњи биланс показује да је остварено укупно 16.000 сусрета са селима и произвођачима, рачунајући и оне који су имали наши дописници из појединих места. За двадесет година на наше село упућено је 41 милион 360 хиљада примерака нашег листа. У преко хиљаду бројева одштампано је око 50.000 наслова итд. Схватајући да је један од основних задатака новннарства залагање за све оно што је напредно и прогресивно, данашња редакција „Задруге" ће настојати да и у будућем раду оправда своју одговорну улогу. Са том жељом наш колектив и слави двадесетогодишњи јубилеј листа који с правом представља и значајну годишњицу наше аграрне политике. А то још више обазезује колектив листа, нарочито данас, на прагу нове 1965. године,
непосредно после Осмог коигреса, да са још више упорности доприноси социјалистичкој изградши села.
ВЕЛИБОР КОСИЋ
ДОСАДАШЊИ ДИРЕКТОРИ И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИЦИ „ЗАДРУГЕ"
ДИРЕКТОРИ 1. Хилмија Хасанагић од 14. маја 1953. до 31. jaHyaipa 1957. 2. Радул Плазинић од 7. фебруара 1957. до 9. априла 1959, 3. Мира Медић од 16. априла 1959. године... ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИЦИ „ЗАДРУГЕ ОД ПРВОГ БРОЈА ДО ДАНАС 1. др Михајло Вучковић о<д 1. јануара 1945. до 11. октобра 1946. 2. Новица Петровић од 18. октобра 1946. до 31. јавуара 1947. поново од 23. априла 1948. до 6. дец. 1948. 3. Драгомир Ћерамилац од 7. фебруара 1947. до 16. априла 1948. 4. Мирко Вујачић, од 13. децембра 1948. до 21. фебруара 1949. 5. Милорад Гајић од 28. фебруара 1949, до 23. фебруара 1950. 6. Милорад Милошевић од 2. марта 1950. до 31. маја 1951. 7. Сулејман Шехагић од 7. јуна 1951. до 7. маја 1953. 8. Владимир Јањић од 14. маја 1953. до 31. јануара 1957. ». Велибор Косић од 7, фебруара 1957 г*.-
ЧЕСТИТКЕ »ЗАДРУЗИ«
РЕДАКЦИЈИ ЛИСТА „ЗАДРУГА" БЕОГРАЛ Срдачно честитамо 20. година излажења „Задруге“ која је пружила значајан допринос у развитку социјалистичких односа на селу са жељом за даљим успесима у вашем будућем раду. ПРЕДСЕДНИШТВО Савеза новинара Југославије Muod'pae Аврамовић РЕЛАКЦИЈИ АИСТА „ЗАЛРУГА• БЕОГРАЛ Поводом вашег јубилеја шаљем вам у име „Политике“ најсрдачније поздраве. Придружујући се вашој прослави, која је у исто време и славље целокупног нашег новинарства, желим вам нове успехе у годинама које долазе. за „Политику" Данило Пу\риЈ\ РЕДАКЦИЈИ „ЗАДРУГЕ" БЕОГРАД Зоlдатак који је себи посташла „ЗдаЗруга" није био ни мало лак. Она га је с успехом извршавала. Кроз двадесет година „Задруга“ је умногоме допринела унапређењу пољопривреде у нашој Републици. За ову заслугу најсрдачније честитам „Задрузи и 21. рођендан са најлепшим жељама да још више допринесе социјалистичком npeображају нашег села, а њеном колективу одајем пуно признање на уложеном труду за извршење једног озбиљног задатка. Инж. Миливоје РИСТИЋ ВЕЛИБОР КОСИЋ, ПРВОГ МАЈА 13 БЕОГРАЛ Честитам 20 година излажења листа „Задруга“ уз дугарске поздраве др Фоли АМАИЗО Њујорк (Амаизо Фоли докторирао је на Београдоком Универзитету и био чест гост наше редакције) ДВАДЕСЕТ ГОДИНА »ЗАДРУГЕ«
3 А Д Г У Г А Број 1034—35 / страна
СВОЈИМ ЧИТАОЦИИА Н СШЈНШ EUN СРЕЋНУ НОВУ 1965. ГОДИНУ КОЛЕКТИВ »ЗАДРУГЕ« iiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiii
2