Arhiv UNS — Selo

МЕТАМОРФОЗА ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

ЗАХВАЉУЈУЋИ ВЕОМА БРЗОМ. бурном paoßOijiy читавог Iнашoг Сo'циј а'Ли : стиlЧlКог дру штва и његове привреде а у њено'м оквиру у нешто скромlннјиlм размерама и његове пољо(прнlвреде, дошло је за релативно врло кратко време до дубolК»х промена и у крилу земљорадниикот задругарства као ооновнот средстlва, главног метода социјалистичког преображаја Јlушслоlвеиског села. Те промене кулм:инираlју у појави кооперације и приlмени приlнциlпа радннчкот самоуправљања у задрузи, али се не заустављају cai Mio на њима; оне се огледају и у циљевима и задацима задруга, у њиховој форMiH и садржини, у принципима задружlног ра да, у положају чланства, у улози задружнот jeMiCTBa, у начину раоподеле, итд. Укратко, променама оу захваЉени сви ооновни, конституишући елементи самог појма задруге тако да се без икаквот претеривања може говорити не само о дубоиој метаморфо.зи овог задружног облика већ и о карактеристичним кретањима у правцу разрешавања ооновне противречнооти која се налази у свакој задрузи супротности нзмећу задруге као удружења и задруге као предузећа. Да погледамо за часак, пошто нам проотор не дозрољава да улазимо у подр о-бн ија разматрања, мроз какве су то промене прошли у TO'Ky протекле две деценије ти основни, конституишућ|И елементи задруге. Организација задруге преlдставља један од тих основних елемената под којнм су се обично, у класичним задружним уџбеницима, подразумевали органн задруге и механизам њи ховог функционисања. И баш у овом погледу дошло је у нашој задру зи до карактеристичних, битних промепа. Стари органи задруге изменили су у неколико св O'j е име и овоју форму и потпуно променили своју садрж:ин'у. Задружlна окупштина задржала је у својим рукама одређивање оановних смерница рада задружне организације а задружни сав.ет, нови управни одбор и управник постали су одлучујући органи задружног руководства новог типа. Нај зад, примена принципа радничкот самоуправ љања у оквиру задруге са свим консеквенцама које отуда произилаве (онште, једнако, непосрсдпо и тајно гласање, екопомска подлога новог начиПа управљања, итд) подигли су стару задружну демократију на виши сте пен демократичности на облик социјалистичке демократије примењене у задрузи као и у читавој друштвеној заједници. На тај начин и у томе леже даље позигивне особине ових тела створени су такви органи задружlнот управљања и руковођења који су, с једне стране, у стању да брже и еласт.ччније врше своје одговорне функције, а с друге да широм отворе врз та рад|ницима и службеиицима задруте, бном нарочито динамичном фактору чији се интерсси потпуно поклапају са главиом линијом привреднот развоја. У неким каlпи ! талистичким земљама занажа се сасвим супротна слика: уместо непосоедних произвођача на крмило задруге до лазе т. зв. комитети директора, руководећа тела претеЖ|НО или потпуно бироиратског ка рактера, док тако названи „радничми одбори“ који се моту соести у неким задружним фабоикама нема!у поаво одлучивања већ је глас само саветодавног карактера. Тако стоји сгвар са организацијом задруге. Што се тиче следећег значајног елемента појма задрулсне ортаеизације принципима задружног рада и ry се одигравају код иас значајне промене. Захваљујући измењеннм друштвено-економским условима у СФР.I су могли да дођу до пунот изражаја гви основни принципи задружног рада (принцип демократичности, добровољности, слободе уласка односно изласка). Међутим, оно што је по нашем мишљењу још важније и карактеристичније састоји се у следећем 1) принципи задружнот рада у СФРЈ носе све мање нека специфична обележја они се, у све већој мери, претварају у опште социјалистичке принципе примењене у задрузи као и у сваком дру-

гом предузећу социјалистичког типа (принцип демоlкратичности, као што смо напред истакли. претапа се у нашим друштвениlм условима уствари у принц|Иlп социјалистичке демоlкратије); 2) читав низ веома важних принципа социјалистичкот друштва важе и за задружне организације као саставни, неразлучни део соцlИјал.исти'ЧlК'от привреlДнот си стема као једиlнствен'е целине. До'к су промене у потледу ортанизације задруге и приlнципа задружнот рала лако уочљиве, дотле се то не може рећи за чланство као један од елемената појма задруге. На први поглед као да се ништа радикалније није дотодило. Међутим, ако се тај елеменат погледа изближе приметиће се следеће. У класичном типу задруте чланство се пре света огледало у правима и дужностима задругара; чланока права су у нашем задругарству дошла до највипгих праница. Што се тиче дужности оне су у старој задрузи биле везане за уделе н јемство; о.ва два носледња елемента (уделн и јемство у старом сУислу речи) више не постоје. Сем тота најно-

bhijhm изменамд и донунама одтовара|јућих законских текстова дата је нова формулација појма задружпог чланства: „Члан земљора;д;ничlке задруге може бити сваки пунолетни пољопрвврадни произвођач који прихвата правила задруте; који се обавеже да ће остварити минимум економске (пословне) сарадње са задругом и који уплати одређену упиониlну“. „Као минимум обавезне економске сарадње цитираћемо цео преостали текст овог члана између осталог и због тога што се његова садржина у пракси често заборави може се предвидети нарочито; 1) сарадња са задругом у пољопривредној производњи на одређеној површини, у одређеној количини или вредности; 2) кон трахирање са задругом производње пољопривредних производа на одређеној површини, у одређеној количини или вредности и испоруке тих производа; з) продаја пољопривредних производа задруге у одређеним количинама или у одређеној вредности; 4) куповина репродукционог материјала задруге или прихватање пољопривредних услуга од задруге у одређеној вредности; 5) улагање одређеног новчаног износа код задруге на штедњу. Правилима задруге могу се предвидети и други облици минимума обавезне економске сарадње." (Члан 5 Уредбе о изменама и допунама Уредбе о земљорадничким задругама, Шта нам говори овај текст? Из њета се м ( оже лако запазити да је у појам задруж-нот члачства у ства.ри, највећиlМ делом, уткана кооперација. Суштина појма члаlнства идентифи!кована је са произво|Д|Ном сарадњ.olМ индив'Иlдуалниlх пољопр.Иlвредних произв-ођача са со.цијалистичкоlм 01ртаии | зацијО | М (у ово.м случају оа звмљо.радlничlком задрутом). У ro ме лежи теори.јска и практична новина појма задружнот члансгва. Следећа значајна промена у структури земљорадничке задруге одноои се на задружне уделе и задружно јемство. Удели су настали заједно са првим задругама у капиталистичкоlМ свету. Ekoho'MCkh слабијц слојев.и тог света, притиснути нуждом, остављен« без икакве помоћи са стране (од државе) дошли су сасвшм природно на идеју самоцомоћи: удели су представљали почетан капитал без кога се не би могла ни зам;исл'ити никаква 01рга1низаци|ја еконо-м-скот карактера. Међутим, иако ,је овака<в на чин мобилизације сопствених средстава пред стављао велику новину и мрупан корак унанред недостатак средстава остала је јед-

на од основних и стаганих тешкоћа с којом се и данас боре задружне ортавизације у ка нитагаистичким земљама. У социјалистичкиlм условимд дошло је и оаде до корените нозитквне промене; средства више нису прадстављала непремостиву препреку привреднот развоја иако се са њи ма морало пажљнво и плански поступати и умсшно еко'но ! миlсати. У СФРЈ ситуцавја се и ту кретала на спец'ифмчаlн начин: по завршетку кључних o'бјеката Петотодншњег плана, када су бнли ударени економски темељи земље, могло се пристунити равномернијем развоју приврвД|Них прана не упоред|иво већем улатању среlдстава у пољопривреду. Прилив средстава која је друштво стављало на расположење задружној оргаlНизац»јlи био је тако велики да су средства која су потицала од индивиlдуал'них пољоаривредних произвођача у внду удела постајала све неанатнија o'днос удела према (-■ шовнил! срец!стви)М ! а\ зе f љорадничк i ;х задрут у чнггавој земљи кретао се већ у нрвим годинама Новот привреднот курса овако:

Као што се види сума удела у односу на целокупиа ошсвна оредства земљорадничкот задругарства пала је 1959. године на исПО|Д 1%. Украгко, при оваквО'ј бриаи друштвене заједнице за развоЈ земљорадниlчког задругарства, при оваквом o'биму улатања пбтребних средстава којим управља'ју непосредни произвођаии удео као облш м.обилизације гих оредстава ooiKaßaio се непотребним. Његшо формално укидање (које је извршено у изменама и донунама Уредбе о земљорадhhhiKhim задругама 1961. године) представљал.о је усгвари правно санкционисање фактичког сташа. Што се тиче задружног јемства, оно је У капиталнстиЧ:Ким земљама имало исту судбину ноју су ималн и задружнн уделн: пошто су се сопствена средства показала редов но као недовољна морало се прибећи кре дитима за које су капнталисгинки креднторн тражили често невероватно високе гаранције (у земљораднииким кредитним задругама Рајфајзеновог гипа, на пример, задругарн су одговарали за o'бавезе задруге целокупhoim својом нМ'o вин O'M то је било такозвано неограничено јемство шоје је постојало и у старО'ј Југославијн). Начин на каји су банке израчунавале висину ј'©мства односно кредитну сп'ОСО'бност органи)зације, и коначно додељивале зајам био је такlође карактеристичан; висина једног удела множила се бројем овнх удела задругара па се све то још множило нО'Миналном висином јамства утврђенот у задружннм правилима али од те суме одобравано је само 75% на име кредита. •У новој Јутославији, већ на самом почетку, пошло се другим, за задружне организације много повољнијнм путем: прнлlиком додељива/ња кредита полазило се пре свега од тога како задруга уопште адговара својим цЈвљевима и задацима, како остварује свој привредни план; ад чвротине њене организације, сређености њеног целокупног по

словања итд. У погладу caiMOT јвмотва дола* зи до још каlраlктеlр'и'ст!ичlни|ји'х нloвииа: као јемац појављује се у. све в eh ( oj мери сама друштвеиа за'јед'НlИца. Старо мласичио jeiMство строто баlвкар'Окот типа било је прева* зиђено, оно више није одповарало новом при вред|НolМ сиlствм'у, новим односима мојн су се васпостављалн како у самој задрузн, између њених чланова, тако и између ње и друштве но-вконО|Мlске социlЈалисти(чке средине у мојој је она деловала. Збот тота је и јемctbio доживвло судбину удела укинуто је исте годнне и на исти начин. Раснодела добити према куповини задругара у CBojo'j зацрузи тамоl3вани ристорно, првдстављала је тамо'ђе један од kohctmтуишућих елемената задруте у старом сммслу речи (иа.ко је то била караlктер'истиlка с,а мо потрошачкот задрутарства а не и осталих врста задруга). Ми смо имали више пута пр-илике да на свом месту утврдимо капиталистичми карактер ристорна у KiainiHталистич!ким услонима: то је устварн био део вишка вредности, део каlпиталистич:ког профита односно део неплзћвнот рада моји се задругарима делио ср азмерно њиховој куповини. Р адничск о-службен иик е наб ављ ачко -п отр о* шаике задруге, које су се формирале код нас непосрвдно после ослобођења, одбациле су адмах ристорно ане су ипме пре свега за тим да CBOij'HM задругарима доставе ро бу што брже и по што поволштјим иеки,ма 1 У зем ( .љОра!Дницмим јзадрушиа постурало" се на на нешто друкчији иачин ристорно се једно време делио и то на рачун онот дела добити моји је потицао из продаје пољонривред|ннх производа да би се ускоро потом и он лимвидирао. Осим тота, оријвнтишући се у ове већој мерц на пољопривредну производњу звмљора,дничlке задруге су се самим тигм орнјентисале и на сасвим друге соција!листичке принципе расподеле према раду. На тај начин .је и овај елеменат старот пофма задруте нестао из југословенаке задружне прамсе превазиђен новим прннцнпима соцнјалистичкот задрутарства СФРЈ. Тиме, међутим, нису истаlкнуте све променс којима је било наше земљорадничко задругарство: оне су се отледале и у погледу циљева и задатака задруга; у поглвду њ ( ихове формс, у потледу шихове дру штвене садржине. У ciapOiM задругарству —• у каlПlнтаlЛистич!ким условимв циљеви и задаци задруга по правилу (изузетак чиие за друге прогресивне оријентације које су постојале у старој Југославији) билц су доста уски, скр'o'мни они су најчешће имали у В'иду паматање приврвде свота чланства, својнх задругара. У социјалиlСТичким земљама ти се циљевн прош'ирујlу до неслућених ра'3'Мвра, до најширих социјалних хорнl3оната: задруге постају један.од одлучнијнх инструмената не само унапређења пољопрнвре де и развоја пронзводннх сната већ и изградње потпуно нових друштввних одно'са на оелуЈУ вези с тим дубохо се мвња и њи хова друштвена садржина или као што би реклн ооциолоlзи друштвено биће задруге. 3'б'ог тота мнслим'о да можемо слободно рећн да је таком протекле две деценије дошло код нас до таквих промена у структури, илн тачннје у самој суштини појма задруте коце носе кррактер исто тол ( ико дубаке колико и нозитивне свестране метаморфозе оваг задружнаг облнка (која нам још јвдном указује на отроман значај друшгвених услова под којимв се задружне органиlзације рађају н развијају односно пењу на виши развојни степен). Та метаморфоза, чијlу смо кратку скицу овде дали, је од неоспорног теоријскот и прахгичног значаја, она оботађује и марксистичку теорију и ооииј алнстичку теорију и социlЈалистичку пракоу, а искуства која су кроз њу досад стечена м ( огу бити, чинн нам се, ад користи и др ( угим народима каји П|Од сличним условима желе да изпрађују своју Пolљапрнlвреду и CBOijy сретнију сутрашњицу на copH(jaonСТИЧIМИМ осиовима.

Пише: др Михаило ВУЧКОВИЋ

ЗАДРУГЕ СУ ЈЕДАН ОД ОДЛУЧУЈУЋИХ ИНСТРУМЕНАТА НЕ САМО УНАНРЕЂЕЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ И РАЗВОЈА ПРОИЗВОДНИХ СНАГА ВЕЋ. И ИЗГРАДЊЕ ПОТПУНО НОВИХ ДРУШТВВНИХ ОДНОСА. НА СЛИЦИ: ОДЛУЧИВАЊЕ НА ЈЕДНОМ РАДНОМ САСТАНКУ У ЗАДРУЗИ

3

страна / Број 1034—35 3 АДРУГА

Година проценат удела п.рема 0‘Оно'вн'им соедсгвима 1957 2,55 1958 1,20 1959 0,88