Arhiv UNS — Selo

ПРЕД НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ

Данас настављамо ову малу се рију чланака о спремању за дочекивање новогодишњих празника. Било је речи о украшавању новогодишњег дрвета (јелке), о спремању поклона и њиховом аранжирању, данас ћемо вам мало говорити о спремању трпезе, њеном украшавању, о дочекивању грстију. Рецимо, иако сте поставили сто, ставили и леп бео столњак, (најлепши који имате), ипак ће вам нешто недостајати, а то су неки мали украси који би још више улепшали сто. Поред сваког тањира и прибора за јело можете поставити мале јелове гранчице које врло лепо изгледају. Уз то, не би требало да су све исте величине, већ различите и на разним местима постављене, у некој врсти складног, вештачког, нереда, а не једнолико, јер умртвљују трпезу. Ако имате, могли бисте поставити мало уздигнутије, и мале чираке са свећицама за јелку. Упалите их за време вечере иако је соба осветљена. Уколико за украсе још има места на столу, ставите у плитку чинију од земље или неку лепо плетену корпу воће, такође украшене јеловим гранчицама и неком играчком. Никад не стављајте на овако украшен сто високе посуде или чиније. Лепше су сасвим плит-

ке, јер, поред осталог, не заклањају сто. Исто тако урадите и с пићем. Не изгЛеда лепо када боце постројите на столу, стога их отпушене ставихе у неку лепу плетену или какву ДРУгу корпицу и украсите их. Када сте тако спремили сто, пређите на витрину, библиотеку. Поставите на н>их чашице и боце, салвете, корпицу с хлебом, тањириће, да све буде при руци. Још боље је узети за то неки мали сточић. Али, не претерујте са украсима, јер је то знак рђавог укуса. Када сте тако све припремили, спремите воће: јабуке, крушке, суве шљиве, евентуално поморанџе, ■ банане и грожђе. Јер, у таквим приликама увек треба имати нешто и за освежење. Да не заборавимо још нешто. Ако сте се решили да се гости сами послужују, као у самоуслузи (а то је у оваквим приликама најбоље, јер је и вама празник), немојте пропустити да им то нагласите, наравно уз мало извињење које ћв они, сва како, схватити. Уз ове кратке савете и, наравно, вашу неопходну машту и спретност, надамо се да he вам све лепо успети, баш онако како сте и замислили. С.

»ИНТЕРМОДЕ«, ТРОМЕСЕЧНА НЕМАЧКА PEBИЈA САВРЕМЕНОГ ОДЕВАЊА

ДВА МОДЕАА ЗА ДЕВОЈЧИЦЕ

Одећа од синтетичког влакна смањује радну способност

Издржљивост и замор у раду су веома индивидуални и различити. Осим тога, радни капацитет човека зависи и од низа чинилаца: здравственог стања, исхране, доброг и довољног сна, условљене воље за рад итд. Међутим, нова сазнања науке ергономиЈе (науке која се бави испитивањем радног капацитета човека) указуЈу на још Један чинилац од којег зависи радни капацитет, напочито физичког радчика, а то Је одећа. На конгресу у Дортмунду на коме Је учествовало преко пет стоти на ергонома из 25 земаља, западно немачки научник Беман поднео Је извештаЈ о резултатима посматрања и мерења међусобног односа одеће и радног ефекта. Ово су посматрали и стручњаци ергономи, међу коЈима Је било лекара, биолога, физиолога, психолога и техничара. Изненађујући су закључци да одећа од синтетичких влакана ниЈе тако повољна за радног човека колико рубље и одело од вуне. У две експерименталне групе поставио Је раднике да раде један уз другог исти посао. Једна трупа радника носила Је радну одећу од вуне, а друга од полиамидних влакана. Обе групе су обављале исти посао на температури ваздуха од 9 до 24 степени Ц, али Је група радника у одећи од синтетичких влакана ускоро на свим температурама осетила опадање радног капацитета, односно ова група радника Је стално и видно заоста Јала за другом групом. Ово опадање рад ног капацитета било Је Још уочљивије у слабијих особа коЈе се иначе лакше замара Ју. Ова посматрања су Јасно потврдила да

рубље и одећа од вуне више погодују физичком раднику од одеће направљене од синтетичких влакана. УДРУЖЕЊЕ ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ ОРИЈЕНТАЦИЈУ У Великој Британији ради већ десет година једна добровољна организација, Удружење за професионалну оријентацију. Успешан десетогодишњи рад ове организације најбоље потврђује то што сваке године има 3.000 кандидата који се пријављују за подвргавање тесту. У успех се може убројати и то што се на сваких до сада тестираних 50 кан дидата само један враћа с новим проблемима. Половина од пријављених кандидата спада у гру пу омладинаца од 16 до 25 годидина. У просторијама овог Удружења два пута дневно 15 људи седа на своја радна места да би током три часа одговарили на 2.500 питања с листића за тестирање. Сва ова питања усмерена су ка једном циљу: да се открију праве способности и профе сионалне склоности појединаца. После недељу дана сваки кандидат долази још једном у Удружење на једночасован интервју с једним од саветодаваца који је проучио графички профил кандидатових способности, склоности и личност у целини. На основу ових података и појединости о академским, личним и породичним приликама, саветодавац може тачно да оцени релативну погодност једног кандидата за низ занимања и положаја, а и да именује послове које он треба да избегава.

ЖИВОТ У ПОРОДИЦИ

ДОДАТАК „ЗАДРУГВ"

ЛУТКЕ ЗОРЕ ЈОВАНОВИЋ

СУСРБТ СА Зором Јовановић није био обичан, свакодневни. Он Је прерастао у нешто више, у један леп доживљај. На вратима стана броЈ 12, у Баба-Вишшиној броЈ 44, у Београду, дочекао нас Је топао осмех средовечне жене, живих очију и малог раста. Непосредна, и више од тога, искрена и пр«сна, Зора Јовановић, уметница, чијим су се експонатима већ шест пута, на шеним самосталним изложбама, дивили Београђани, многи случајни намерници и они са стране коЈи су чули и дошли да виде шен труд. увела нас је у своЈе „царство“, у своЈу собу 2x2,5, где живи и ради. Дуго се бави израдом лутака у народним ношшама. Две пуне децениЈе. У школи се није спре мала за оваЈ позив, нити Ју Је нека специ Јална склоност према етнологиЈи навела на прављеше лутака. Њена разбибрига, шена љубав према текстилу и луткама, вуче корене из детишства, времена када ЈоЈ је маЈка, шоЈ и шеним седморо браће и сестара, правила прве лутке од крпе и вуне. Заправо, и не памти када је направила прву лутку и подарила ЈоЈ лице од чарапе. Правила је лутку за себе, сестру, другарицу, а касније своЈе дете, или неко комшиЈско. Свака нова доносила Јој је радост и показивала да су границе могућности материјала, који користи, неупоредиво шире, да се текстилу може удахнути душа. Направила Је досада преко сто хиљада разних лутака, углавном обучених у наше националне ношше. Нешто за Народну радиност, нешто за Југоекспорт или друга предузећа. Пионир је Народне радиности, Јер је прва израдила лутку и желела да се она развиЈе као сувенир, наш, Југословенски, данас један од наЈтражениЈих. Поред своЈих лутака, коЈе је досада поклонила НародноЈ радиности. Још већи је дар што Је, желећи да лутка продре, око 200 жена научила како се прави лутка и облачи. Многе од ших и данас је обилазе да би добиле још понеки савет, још понешто виделе и научиле. Једновремено ради на више предмета. Овај упоредни рад маше је замара, с више стрпљеша прилази детаљима. Воли свој посао, своје текстилно ваЈарство, чији је материјал за обраду фини текстил и вата, алат игла и конац, а једини инструмент рука. ЗидаЈући од вате своЈ лик, као што то ваЈар ради у гипсу и глини, уметница контуре тела добиЈа на тај начин што облике пресвлачи по пет и шест пута, дајући им потребан и коначан облик иглом и концем. Када на краЈу добиЈе лутку, живог израза, покретних удова, очиЈу и трепавица, облачи Је у ношшу. Све народне ношње, које прави Зора Јовановић, врло су богате, право празничко рухо. ДимиЈе су израђене од најквалитетниЈе свиле живих боја, Јелечићи од танке . чоЈе, сукша Шумадинке од фине тканице, а вез и гајтанчићи богато су заступљени. Да би ликови и ношше били аутентични и детаљи сасвим погођени, аутор Је често одлазио на сам извор. Тако, да би добро видела све детаље ношше сељанке из околине Београда, уметница је често одлазила недељом и гледала коло девоЈачко у подножју Авале. Понекад ЈоЈ Је извор каталог, али, ипак, наЈчешће некада и негде виђено, забележено у подсвести и допушено маштом. Уметност Зоре Јовановић рачва се у више гра га. Лутке Јој се разликују по величини, изразу, а ношше по стилу. Поред сасвим класичних ношши, са свим карактеристичним детаљима и најизразитијим одликама у грађи тела, појављуЈу се

које - ксо најтрдженији сувенир представ*»ају све боготство и депоту нпших нпродних ношњи

и лутке чија је ношња стилизована, упрошћена, а цео тип помало модернизован. Лутке обе ове гране чине највећи део данашше колекције, која има око 300 узорака. Поменимо најуспелије: старица беле косе и раздељка, с преслицом у руци и наочарима на носу, Конавока финих дугих у« дова и помало опуштених рамена, црнопута Ха« хићанка дуге косе, прсата Шумадинка, раскошна у својоЈ раздрљености Циганка, разиграна Коштана с дефом у руци, висока Мачванка, црноока СараЈка. Прављешем и облачешем лутака у народне ношше, уметница границе наше земље. У шеноЈ колекциЈи налази се и више лутака сасвим погођених физиономија и ношши из РусиЈе, ШваЈцарске, Непала, Јапана, ИндиЈе. Либана и других земаља. Међу овим представницима многих националности налази се и неколико познатих личности којима је уметница, гледаЈући

у слику, дала трећу димензију. То су Наполеон и познате филмске глумице Мерилин Монро и Елизабет Тејлор. Мањи део збирке чине разне фигуре животиња, цвеће од филца, колажи, медаљони намењени дечјим собама, пајаци и други сувенири. На свих досадашњих шест изложби интересовање публике било је велико, Уметности Зоре Јовановић, и раду на коме очи губи, одато je пуно признање. Ни тада своје лутке није хтела да продаје. То је чинила само на велико инсистирање појединаца и због материјалних средстава потребних за набавку текстила. Тражили смо у нашем, српском, говору одговарајућу реч на растанку са Зором Јовановић. И нисмо је нашли. Ипак, она је остала задовољна што смо је обишли у дане када слави, баш као и ми, двадесетогодишњицу свог рада. Остала је да и даље умножава свој необични и драги *Свет лутака. У својој соби, два са два и по.

ДОБРИЛА ЛЕПОСАЈЈИЋ

ОХУМАДИНКА

ЈАПАНКА

ЦИГАНКА

25. ДЕЦЕМБРА 1964. ГОЛТИНЕ

/одина l БРОЈ 51.

22

з А Д Јр F Г А * ДОДДТДК ЈКИВОТ У ПОРОДИЦИ* * »Ж И В О Т Г ПОРОДИДИ' * СХРЛНА