Arhiv UNS — Selo

ЗА МЕНЕ ЋЕ УВЕК ДА БУДЕ

очи У очи СА СЕЉАЦИМА

Поред мноштва инстшута, планова и програма, форума и зелених планова, и ко зна чега још не, смишљених и направљених да унапреде пољопривреду, омогуће веће приносе и веће зараде, све више младих одлази са села, а све више обрадивих парцела зараста у траву. Чијом грешком, питају се сељади. Докле he се на селу радити много а зарађивати мало? Докле живети несигурно? Чија је брига сељак?

ПЕТАК. Првп овог пролеha. А дан као из дечије песмарице. На Ибарској магистрали гужва у свим правцима. Наравно. Бар у половини Србије петак је пазарни дан, а Београђаии поранили пут родитвлјСких замрзивача и пушница да помогну у рашчишћавању последњих остатака зимнице, Наш циљ је Лишве. Село смештено негде на половини п-ур између Лазаревца и Љига. А у Липљу, породица Богољуба Јованчића, земл>орадника и разговор (не)пријатни о ценама, приносима, планирању, зарадама. Лишве је мало село. Свега стотину и тридесет домова. А, као и већини осталих, прети му опасност да постане још мање, јер рачунајући од генерације из 1945. годнне, на земљи је остало само њих петнаесторица. Да ми деда спари коње У породици Јованчнћа, по мушкој линији, већ три генерације живе од земл>е и на земљи. Кћери и сестре су се удавале, школовале, а синови (јединци) остајали код куће. Тако сад под

овим кровом жнвн Богољуб и супруга му Душанка, њи.хов јединац Никола и супруга му Добрпла, њихов јединац Љубомнр са супругом Горданом и синовима Душаном и Ненадом. Двориште им је зато пуно зграда и зградица, обора и штала, па гледано са пута изгледа као некн мали заселак. Ипак, ако се изузме штала, као сишла са проспекта о савременом одгајању стоке и наслон уз њу под којнм се црвене паркирани трактор, комбајн, косачица и још неки делови ИМТ-овог програма, остале грађевине мада простране и добро одржаване дубоко су загазиле у своју средовечност. Све то, уз импозантног белог ћурана црвено-плаве главе окруженог харемом својих мање атрактивних брачаних дружица, који као да су ту због употпуњавања утиска о солидности, које човек неминовно добпје у сусрету са овим газдинством, говорн о генерацијама које су овде добро радиле п напредовале на својих десет хектара обрадиве земље п три хектара шуме. И мада је, понавл>ам, бно петак, и већи део породице Јованчић поштовао православна правила о нсхрани петком, треба ли да помињемо већ традиционално и у боллј од ове литератури описано гостопримство? Дејство стола поставл>еног још у моменту нашег преласка прага на у новије време све испошћеније велеградске очи? Тренутно најпродуктнвннји у породици, тридесетогодишњи Љубомир, прича нам како је одлучио пре двадесетак годпна, кад су његови другови куповали нове школске торбе, да остане н настави дело свог оца н деде. - Мене су, оснм мајке, тако васпитавали од кад знам за себе. „Сестру ћемо школоватн, а ти да останеш". Само се мама

ШТА КОЧИ ВЕЋЕ ПРИНОСЕ И ВЕЋЕ ЗАРАДЕ

надала ла бих и ја могао да наставим школу, да живим лакше. Углавном, тек сам био завршио четврти, толико има у нашој школи, и нисам ни био лош ђак. Требало је да те јесени наставим осмољетку у Љигу. Тад смо имали једног коња. Њиме смо радили. Е па, отишао сам да чувам стоку и читам лектиру. Не знам више да ли је лектира била досадна или кон> леп. Углавном, одједном сам отрчао уз ливаду до кућног прозора и викнуо деди да ми спари коње (купи још једног) и ја остајем код куће. И да видиш, опет су, сем мајке, сви бшш задовољии. А ја то својим синовима нећу допустити. Школу да заврше морају па ако баш не буде ничег лакшег, земља им неће побећи. Наравно, гледајући „споља", на тако изазовно благостање ове породице занима нас: Зашто? Велики обрт мала корист Неким бежичним везама у селу се чуло о врсти гостију које од јутрос имају Јованчићи. Зато је кухиња сад пуна и других домаћина запнтересованих за тему. Ту су Борисав Антоннјевић, Драгић Антонијевић, Милан Јованчић, Андрнја Гајић. Једногласни су у закључку да се данас најмање исплати бнти сељак. - Обрт једног просечног домаћинства за годину дана је велики, вода на уста од цпфре да ти пође. Али, то је само обрт, кажу нам. Ти на крају доста прихода убереш, наравно ако те послужн cpeha па имаш добру годпну, а не као прошлу (поменула се не повратила се) а кад прорачунаш шта си уложио, испадне ништа. Само преметање нз шушвег у празно. Сумњамо помало у овако

16