Arhiv UNS — Selo

40 прама павлаке, 20 грама уља, со и бибер, једно јаје. ПрЈшрема: Кромпир се скува у љусци, оЈвудпти к исече у колутове. За то време се потоле у топлу Еоду оојине љуопице. Лук се издинста на уљу и додају му се соја и млевено месо, Кад маса омекша посоли се и побибери. У ватростални суд се ређају ко.Чутови крозшира, ред меса са сојом, наизменично, док се сва маса не утрошЈг. Прелије се умућеном павлаком и јајетом и пече у пећници, ЋУФТЕ ОД ЗРНА СОЈЕ Намирнице; 200 грама куваног и самлевеног зрна соје, једно Јаје, бибер, со, ванилин мало маслаца, со и бибер. Припрема; Зрно соје се опере у неколико вода и скува уз скидатве пене. Куваво врно се самеље и изгњечи, дода се лук, бибер, со, јаје и ванилин шећер, а затим се праве ћуфтета. Уваљају се у умућено јаје и црезлу и прже као и ћуфтета од меса.

II наша индустрија прерађује соју за људску исхрану: добар кувар и сам смишља нове рецепте

БОЉЕ У СВИЊЦУ НЕГО НА МОРУ

ПОЉОПРИВРЕДНИК-ДЕЛЕГАТ

Милан Лунић из Гајева код Босаксног Шамца тови 500 свиња и сваке године испоручи по вагон и по пшенице, али успешно испуњава и обавезе као једини земљорадник делегат у Савезном већу из Босне и Херцеговине

УДРУЖЕНИ земљорадник Милан Лукић из Гајева у ошлтини Босански Шамац вероватно је једини делегах Скупштине СФРЈ који на седнице полази у два сата ноћу и то директно са своје фарме. Крене колима из Гајева до Винковаца, а одатле возом у Београд. Могао би, наравно, да иде и раније, али не мож е због посла у схаји и пољу. По завршетку седнице првим возом се враћа кући п одмах иде на имање.

За 43 године живота Милан Лукић прошао је више европских земаља и радио много послова. Све је оставио и вратио се у £воје родне Гајеве и посветио пољолривреди. Радио је једанаест година у Савезној Републици Немачкој и код газде и сада има отворено место, свеједно што је од повратка кући прошло више од једпе деценије, Али, љубав према пољопривреди надјачала је-добре зараде у девизама. Рекордер Милан Лукић је прошле године био рекордер северне Босне у гајењу свиња. Испоручио је близу 63 тоне меса. Основној организацији коопераната- „Корница" у Корници, у саставу Радне организације ПТК „Агропромет“ Босански Шамац, сваке године предаје по вагон и по пшенице. Фарму капацитета 500 свиња изградио сам заједно

са својом супругом по повратку из Немачке без ичије помоћи прича Милан Лукић. У свињцу имам и нешто подмлатка. Храна за свиње је много скупа, па је сам произведем на имању, Сејем наше, југословенске високородне хибриде и тако имам довољно сточне хране. Тај посао ми се највише допада и најзадовољнији сам када је свињац пун и има доста хране за стоку ... Колико Милан, његова супруга и троје деце воле посао у товилишту и на њиви можда најбоље говори и овај пример. Пре седам-осам година одлучили су у лето да оду на море. Закупили су пансион у хотелу и ... Било нам је лепо, али други-трећи дан сви смо некако ћутали и били натмурени прича Лукић. Учинило ми се да сам ја некако најнезадовољнији, кад ми супруга у једном тренутку рече: „Ја бих најрадије да се вратимо кући. Ништа лепше од свињца и наших

Саво ПЕТРОВИЋ

њива у Посавини". Једва сам чекао да то сама каже. Деца су прихватила њен предлог и тако смо се, после два-три дана одмора на мору, са плаже вратили свом свињцу и пољима. Делегат Своје делегатске обавезе у Савезном већу Скупштине СФРЈ Милан Лукић, по властитом мишљењу, у поттгуности испуњава. Истина, мало излази за говорницу, али каже да зд, то и нема често повода, jep се пуно ради у одборима и комисијама. Тешко је ускладити обавезе на фармњ и њивама и у Скупштини. У почетку сам се бојао да нећу испунити све оно што се од мене тражи као делегата кажа Милан Лукић. Мало, помало, стекао сам нека искуства. Увек се својски припремим за сваку седницу. Говорим на седницама комисија о тешкоћама у пољопривреди, учествујем у расправама, а понекад приложим и писмено излагање. Кад се вратим са седнице комисије, одбора или Већа своја искуства пренесем у базу. Тек на једној од седница Савезног већа сазнао сам да наша земља увози храну и то ми никако није јасно. Јер, Југославија има могућности да производи много више хране и на томе добија 'девизе. Неопходна js већа пажња пољопривредној производњи, а један од мотива за привлачење младих људи за рад на земљи је увођење цензиј ско-инвалид ског осигурања земљорадника. Са iMine и фарме у Скупштину СФРЈ; Милап Лукић