Arhiv UNS — Selo

НЕДУЖНИ ПЛАЋАЈУ ГРЕШКЕ

друштвена

„Свако има свој живот, своју срећу, своју љубав, свој дом, своју породицу. Ја немам ништа. Све моје је подељено, и лебди од једног до другог. Лебди до нечије туђе среће, до туђе породице, туђе браће и сестара, туђих очева, туђих мама. Једино је моја нана била моја и ја сам била њена. Једино смо нас две биле упућене једна на другу и волеле се онако како се два бића могу волети када остану сама, остављена од оних који су отишли свако за своЈим жпвотом" (Ово је цитат из задатка \о*огодишње Зоране Вукадиновић)

ЗАДАТЛК СУ, поводом осмог марта пнсала сва деца нз Зораниног разреда основне школе у Ковачевцу, код Младеновца. Зораннн је бно најбољп. Као наградл добпла је књигу. А она би, каже, док нз стана њене маме, Славице Степић, којој је била у посети, идемо ка стан} њеног оца Стободана Вукаднновића, многотзише волела да није ни умела да напише такав задатак. Да је писала наЈобичнијп, као н остала деца.

Љубав на први поглед - И ja сам била дете разведених родитеља. прнча нам Славица Creniih, држсћи на крилу једиоголишњег синчића Иема њу, дете из другог брака. Била са.м колико Зорана кад је мој отац „отишао за својим животом" и оставио мајку. брата и мене. Срећо.м, моја бака, очева мајка. нпје лозволила нашој мајци да се врати својима. Задржала јс у нашој кући, па смо ми тако одрасли уз љубав и старањс ове две дивне жеие. Зато ваљда и разумем своје дете.

знам како јој је. Откад сам се развела са њеним оцем, Зорана је прво живела са мном и мојима. па кад са.м сс по лруш пут удала, са мојом мајком п бабом, кал МИ је мајка умрла, овде са нама, а ето сад је са оцем, његовом кћерком из другог брака и његовом трећом женом. Ех, да сам то раније могла да наслутим вероватпо бих много тога у животу другачије урадила Овако, све се толнко искомпликовало да више ни сама не знам како heмо испливати. Кад јс упознала свог првог мужа Славици јс било седамнаест година. Ceha се како је управо завршила средњу школу, нашла посао у Младеновцу и од

својлх лобила дозволу да нз Ковачеваа, оближњег села пзабе у град на „корзо". - Вобан је у нашој генерацијн био важан дечко. Он fe нз Граница, ссла које се граничи са нашим. Родитељп су му веома имућни. Пре њега имали су четири кћери. Зато су сина просто обожавали. Није било тога што му нису пружили. Ето, он је рецимо имао првог „кеца" у околини, Био јс висок, витак. дугокос (то је онда било у моди а мало је сеоских младића смело да пусти косу) и још илавих очлју. Кад сам га вндела у друштву једног свог нознаника, са.мо што се нисам саплела насред улице. Наравно одмах сам прншла да

као нешто пнтам оног познаника и seh после три .уесеца вилело се да у том сусрету ни он није прошао ништа бол>е од мене. Сећам се како ме је сачекао после посла, и уместо својој, ја сам заједно са њим крснула ка његовој кући у Граннцама. Слободанови родитељи нису имали замерки на избор свог сина. Одмах су и Славицу прихватили као CBOjy. Ускоро (дан или два касније) појавшш су се и њени: мајка, баба, рођаци. Погледали су кућу. момка, н.мање. - Знала сам ла he им се допасти, Све је тамо било лепо. Kyha је цветала. Зато нису моглп да схвате шта ми би да побегнем кад би ме они и нор.мално за

ГТИШЕ: Оливера БОГАВАЦ

На дан венчања било јојје 17 годипа: Славица Степић и Слободан Вукадиновић