Arhiv UNS — Selo

ПРИЧА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ

ВЕСНА ЗМИЈАНАЦ: ДОБИЋЕМО СВОЈУ ПЕСМУ

Сто ПУТА је речено да народ не греши и увек је народ у праву. На челу новокомпоноване песме налази се неколико младих певачнда које се јавно и тајно боре за примат и публику. Једна од њих he сигурно победити... Сироче под вашарском шатром - Песма каже: шарам, шарам, по три момка варам. А ви другарице Змијанац? - Тако песма каже. То не кажем ја иако радо певам ту песму, Уосталом зашто би та песма била тако популарна кад у њој не би било и мало истине, бар на врх ножа? - То је нека женска истина, зар не? - Како хоћете Не бих делила истину на женску и мушку. Зар истина није - једноставно - истина? - Развели сте се. Прво се дуго нисте удавали, живели сте као птица на грани, летели сте и лепршали крилима, било вас је свуда, где вас није било? Упознао сам вас у Белегишу, на вашару, под једном наранџастом шатром...

Новокомпонована песма има у себи јаку дозу оријенталног мелоса, али верујем да ће та песма толико нападана и толико наружена изаћи из те турске чауре, да ће добити наша својства, осећа се већ та промена

- Била сам сироче. - Били сте сироче, али сироче које обећава, које је обећавало и обећање испунило. Бшш сте Пепељуга и после је дршао „принц из бајке". - Јесте, дошао је али не из бајке већ овдашњи... Знам шта хоћете да питате. Ах. ви новинари. За вас је туђи живот посластица. Хоћете да питате зашто сам се развела, зашто сам опет сама? Зар сам прва жена на свету која се развела? Развод брака више ни на селу није реткост. Разводи се народ, па се опет жени и удаје и тако то. Развела сам се јер не можемо заједно. Не зато што се нисмо волели већ зато што смо обоје веома амбициозни, свако има свој поглед на свет, на посао којим се бави, свако од нас има своје планове а ти планови су различити. Сем тога, мало заједнич ког времена, нема времена за љубав, нема опуштања, нема оног свакодневног цвркута. Верујем да су дуготрајни бракови они кад се жена обеси мужу о врат. - Мислите да је за брак важно да један партнер буде подређен другом паргнеру, да призна власт јачега? - Тако нешто. Али кад се нађу двоје исте снаге? Шта онда? Није ли то она прича о два овна на једном брвну?

- Добро, нећемо више о разводу, живи били удаћете се ви још који пут. Овде смо због неких ружичастијих тема. На пример, располажем подацима да сте на селу веома омиљени да не кажем најомиљенији. Откуд тај ваш контакт са селом? - Село сам наггустила. Рођена сам пре 28 година у селу Ковачима које је данас предграђе Крал>ева. Хвали село а живи У граду - И онда? - Не питате ме шта пијем? - Ево, питам: шта пијете? - Виски. - Хвалите село а живите у граду, хвалите шљивовицу а пијете виски, имате сопствени стакленик у коме расте „лова" као зелена салата а овамо... - Не хвалим село, али волнм село. Истина све ређе идем у Коваче да посетим нану, моју баку по мајци. Кад дођем она ми спреми јело које волим, које не могу да заборавпм, просто јело, зове се тарана. А то што кажете да и мене село воли то није нимало чудно. Била сам кафанска певачица, летела сам по вашарима, где ме није било,

мислим да познајем душу овог народа, душу села, мислим да знам шта би да му певам. Ја сам се, што но кажу, сама уздигла, захваљујући само свом таленту и својој вољи, својој људској храбрости. Мени су помагали а пстовремено ми нико није помогао. Не можете помоћи човеку коме се не може помоћи, зар не? Видите, моје детишство није било горко али ни много слатко. У 13. години сам напустила село и са мајком кренула у Беч. Тамо сам живела и школовала се пуних пет година. Онда сам се вратила. Моја мајка још живи и ради у Бечу. Вратила сам се и објавила рат. Коме? Свима. Склањате се, напада Весна Змијанац а има само 18 година! Ви сте ме упознали у мојим још тешким данима када је рат још трајао, када сам још јуришала, када се још ништа није знало. - Сећам се, сећам се. Шабан Бајрамовић је на обали Дунава, у циганској мали, јахао белог коња а сви Цигани, нарочито жене и деца трчкали су за њим као да је дошао Месија који ће их најзад одвести у обећану земљу. Ко би рекао да сам седео са девојком која he само неколико година касније постати славна Весна Змијанац? У том вашем рату, ка певачком врху, ка бити (Наставак на 38. страни)