Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Глас Народне Женске Заједнице

Год. I. БроЈ 1.

Београд 6 децембра 1927

Из садржаЈа: Проблеми рада жене Значај Нар. Женске Заједнице Апел „Фидака" Жена и уметност Фељтон Дете и његово васпитање

Десети Први Децембар

Десети пут вратио се онај дан у који се свечано извршио историјски акт, најзначајнији у историји нашега народа; десети пут наилазе сва сећања, васкрсавају успомене на оне светле и заносне дане кад је Њег. Величанство Краљ Александар Први Карађорђевић пред светом и другим народима и државама афирмисао Нову Државу свога народа: Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1. децембра 1918. до овог данашњег протекло је девет година. Децениј, без једну годину! И нехотично нам се намеће мисао о ТГеком билансу свега што смо досад уралили, у корист целине. Тај биланс је многострук; он иде у неколико праваца, јер смо за ових девет минулих година били сведоци разних, мучних и нссносних догађаја који су у многима изазивали очајање или скепсу. Али „Глас“ Народне Женске Заједнице није позван да истражује и испитује узроке оних појава које нису биле увек у сагласности са оптимизмом. Ми не желимо да, о данашњем дану, казујемо прекоре и примедбе. Историја, неумитни судија, казаће о сваком своју последњу реч. Стога је за нас, жене, важно ово друго : Да лн нам је успело да у нашем. друштвеном животу кажемо своју реч ; да ли смо у нашем културном и социјално-хуманом животу, кроз ових девет година, дале оно што се од нас могло очекивати ? Укратко, да ли наша досадашња акција представља биланс који се може сматрати задовољавајућим? Ми мислимо да немамо разлога за песимизам, и ако се ограђујемо од сваке илузије о нарочитој величини нашег дела. Оно што је наша жена чинила и учинила за ових девет година јасно сведочи о њеној енергичној активности да у изграђавању ове наше заједничке Државе укаже законодавцу нз потребу снанших социјалних рефорама, преко којих наша Држава мора да стане у ред западних цивилизација. Наша жена је успела да у јавном и, нарочито, социјално-хуманом животу растерети Државу замноry социјалну иницијативу; наша жена је успела да једном за увек онемогући погрешно мишљење које се о њ>.)ј имало до недавно; наша жена је устела да у овој Држави постане фактор који he, скупа са поштеним и памегним Законодавцем, смети да сачека су т, нараштаја. То је наш биланс о дану Десетог Првог Децембра.

НАША ПРВА РЕЧ

Јавна реч несумњиво је најјачи ослонац сваком јавном раду. Како се радни програм Народне Женске Заједнице састоји у решавању озбиљних друштвених питања и обухвата опсежан делокруг, то Н. Ж. 3. бира поуздана средства за правилна и блиска остварења својих циљева и узима јавну реч за прво средство помоћу којега ће решавати, на програму истакнуте задатке, те покреће свој орган:

„Глас" Народне Женске Заједнице

Кроз „Глас“ упуКујемо јавности нашу прву реч. Наша прва реч, као лозинка гласи: „у заједничком раду је снага.“ Наша прва реч, као програмна има да каже: шта хоће наш „Глас“. Хоће: 1. да помаже. да се верске, племенске, сталешке и све друге препрече отклањају, да би могла успевати миђусобна зближавања свих елемената у женском свету; 2. да доприноси, да редови жена, окупљених око Н. Ж. 3,, бројем расту, снагом јачају и стижу остварењу својих идеала; 3. да спречава, да се у радним методама не употребљавају срества, која раскопавају пут лоавтт и. мипд • 4. да настоји да се Њ Ж. 3. основана на самосвести о праву и на вољи за рад, изгради у зграду искрене узајамности; 5. да говори у име свих жена и оних које трпе, и оних које помажу како би се чуле њихове потребе и тежње и обележили њихови напори и успеси. 6. да се кроз њега осете сва унутрашња таласања, сви спољашни покрети за унапређењем положаја жене, било у ком правцу њезиног живота. Уређивање „Гласа“ предала је Н. Ж. 3. у руке Редакционом Одбору, састављеном из спремних снага и сме веровати да ће то Уредништво знати поставити „Глас„ на висину угледног јавног органа, Нека „Глас,“ као израз наше мисли, буде схваћен и примљен усрдно, како се даје. Београд 1. децембра 1927.. УПРАВА Народне Женске Заједнице

Наше задругарство у главним контурама

Појединац, ма био и толико јак да може индивидуално послужити општој ствари, дужан је водити рдчуна о томе: да би удружено могао јаче утицати на опште интересе друштва, и треба да тежи удруживању. Свака већа, у покрет стављена мисао, упућена је на то да ствара задругарства, која ће је извојити. Сва задругарства упућена су на то, да из идеје, која их је створила, трајно црпе снагу, која ће да их покреће. Улазити у задругарство значи: проширивати погледе, јачати саосећање, одбацивати саможивост значи, дакле, узносити се до висине, са које се не само управља својим жцвотом, но утиче и на судбину других. Према томе, удруживање није само практична снага, но и морална величина, Ако признајемо као истину, да свака култура почиње са еарадњом, биће нам јасно колико

је велики културни фактор задругарство, које сваког свог члана призива на сарадњу и кроз то у љему јача вољу, самопоуздање, проширујепојамодужности, ствара радост за рад. На високим задружним принципима, на јакој моралној и практичној подлози засновано је пре више од пола века и наше женско задругарство. Његов систем је овај. 1.) изграђивање појединих задружних тела, 2.) спајање сродних послова, 3.) Централизација. Иначе се наше задругарство дели: а.) на социално, б.) на професионално. Социјално задругарство ранијег је датума; оно чини језгру нашег задружног живота. Од постанка испуњено великим задатцима бележи оно на њима несумњивих резултата; а како ново доба те задатке надопуњава, наше их задругарство решава спајањем снага.

Професионално задругарство у нас је новија појава. Прави значај тог задругарства чека да буде правилније схваћен. Снаге нашег задругарства распоређене су и употребљују се у: 1.) националне, 2.) васпитне, 3.) економске, 4.) социјалне сврхе. Наше задругарство заинтересовано је да види жену свесну своје задаће у раду за народне идеале, да је види као чувара народних традиција и пропагатора савремених тежња за учвршћивањем народног јединства. Заинтересовано је да види жену мајку тако спремну за матерински позив да је незамењива у физичком и душевном одгајању своје деце. Заинтересован је да види жену домаћицу 4 тако васпитану да уме схватити: да је оно, што је у њезине’руке дато изворсвеколиког друштвеног живота и услов његовог напредка, моралног и економског. ЗаинтересШано је да води жеиу у позивимаравну спремом, равнуположајем са својим сталешким другом. Заинтересовано је да види код жене и домаћице и самосталне раднице - што боље развијен социјални смисао. Тако васпитане жене налазе у задругарству широко поље рада и ту се усавршавају за социјалну делатност. Солидарностјеглавни услов заразвој сваког задругарства, И напредак нашег задругарства од постанка до данас зависи од тога: колико ми жене умемо у жени да пробудимо смисао солидарности и узајмне одговорности. Размимоилажења, која се неизбежно јављају у свакој организацији, често пута су пострек на већу активност. Она све дотле не представљају опасност док је у организацији сачувано јединство основне мисли, јединство погледа на највиши циљ. У нашем задругарству оноје утемељено и сачувано. Куда данас тежи наше задругарство? Тамо у она села, где жена посрће под теретом нерационалног рада и општег незнања, и чека просвету. Тамо у она места где жене стоје неудружене, а међу које би задругарство унело снагу за ширу делатност. Тамо, до оних жена које ништа не раде, ништа непривређују ништа незнају до да траже од мужа да их храни и милује. Тамо, до оних мајки у чијем „материнским рукама“ пропадају деца. Куд удружене снаге теже тамо стигну. Задругарка .

Поштарина ILiafcena у~ готсвом..

Излази два пута месечно Годишња претплата 40 динара

V ВроЈ Vt динара

Уређује: Одбор Редакција и администрација Јованова 56.