Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija
Београд 1 кај 1938 год
1 Бро|. Година I.
БАЛКАНСКА РЕВИЈА
Лјигсх з« политичка, социјалиа и привредна питаша Валкаиа
Наша Мажино-ова линија
Од почетка писане истоlри(је па до 'недаино, Балкан је био гребен на коме су се ломlИли и кршили иите реси светских Iимперија. Његов географскlИ положај (водени и копнени путеви вежу два континента) бно је ''увек примамљив мамац као сигурна етапа за ооваЈање Средње Европе и Мале Азнје, сло(бадан излаз на море са лукама у пуној безбедности и заветрннн, нз којих се са лакоћом може контролирати источ(нн део Ср©дО|3©мноlг базена. Сукоб :међу многобројннм балканскнм државама н државн!цама увек је био само реперкусија борбе Велесила, Државн!И|Ци балканских држава као оруђе, трабанти нл!И експонент.и по]едим!их Си/1а нзлагали су своје земље големом рнзику било да су се везивалlИ круто за поједину снл-у или јој се за рачун друге опнралн. Због тога су суседски одноои међу Балканцима били несносни, јер се је с;вежа крв скоро без престанка |ИОПlараеала по међама држава Изгледало је да ђе та!ко нћн у бескрај. Ка!o да је било у књнгама судбнне писано да +, е довека по Балкану Пlадатн сенка црних облака кој|и руше илн прете. Откуд данас насмејано сун-це на бал-каноком небу? Зар је збиља нестало безобзирннх акција диктован-их с в-ана? Полови-чнн неред и н-е-сигурност су отклоњени. Можда сада постоје тек безопаоне жеље неке Силе, ал-и овн увиђају да је бесм!и-сле-н-о предузимати ма шта за уопоставља-ње старога стања. Коме и чему то треба припнс-атн у заслугу? Југославија је без сумње најмоЈтнија балканска зе-мља, а настање-на мнрољубивнм н-ародом -којн се је ве-ков-и-ма херојскн бранн-о тежеђи за м-иром -и 'Сло | б|одо-м кога ннје -н-икад дупо уживао. Она је давно т-ребала датн човека ко-ји ђе до!нетн о-длуке н привестн I их у дело којима -ће обез-бедити мнра-н и спокоја-н ж-и-вот своме народу и суседима. Ша-блонизнранн днплloМlати од заната ннсу у томе правцу учннилн нн-шта. До-к су били на пол-о-жајн-ма измењивали су по који рђав -ил-и до-бар кора-к -и то Је све. До-ла-ско-м на у-пра-ву земље -и на чело воЈпСтва -вањск-е -политlИке г. др. Мнлана Стојаднн-о-«нка наша -ва-њска
полнтнка -кре-нула је колосе-коlМ стварно-стн и бележнла сталне успе. хе. Наш положај н углед у од-носу на друге државе зав-идн-о се -је поме-рно у на-шу -корнст. Г. др. М. Стојади-но!в-иФ| -познат -ка-о чове-к ретке енерпи-је, ерудита, са IКolН|Цепцијам-а ос-нован-им на одл-ич-ном позlнавању еко-номск-их зна-ности -и привредне ситуације у целом свету, са прегле-
дом целокупне политкке, лредузео је плански н са много разу.мевања акцију која је донела сјајне резултате. Пре свега дошао је до закључка и убеђења да се Балкан може решити тутарства нноотранства само ако буде Iиступао као !целина. Најболнија стара балканска рана са стотиlне IНОВИХ убода био је страшнlИ суко)б брагке Срба м Бугара. Веровало се је да бор)би нашој, краја бити неКе и да Фнемо се борнти без предаха. Данас је рана нзвндана, а њезнни траговн ншчезавају као дојам Iружнога сна_ Наступили смо нскрено н братски испред себе са|мнх, нагласнлн бесмнсленост борбе и IПредо)чнл!И обостране корнсти од трајнога мира н узајамне помоКи ,и уопели омо. После авога IПостНlГнутога уопеха отворена су ,шН|ром врата Балканског споразума којн је трlиумф наше политике. Примедбе се могу стављати н пакооно прорнцати црна будуКност, алн факти су тврдоглавн; Балкан је престао би|тн вулкан. 'Подземне тутњаве нема. |Кратерн су угашеки. Врелнlх извора и отров'Них плинова н»ма. М*сто досадаш-
њег трошења новца за честе пограмичне карауле, бодљикаве жице и густе страже по међама, давања живота, задо-бијања рана и пуњења тамница са-д се у устаљеном миру извршава дело обнове п-о див-н-им бал;кански(м земљама, отlк-лањlају ра-31Војне запреке и надокн-ађује пропуштено, Нек-а-д узбурка(на ра, ЈадраlНС|К-о, Јонско и Егејско не б-ију ви-ше бесно на обале Балкана о којима је режала укопана тешка тврђав-ска артилер-ија, (него су мосто-в-и за (п-ријатељске посете и размену про(ИЗ'Вода. Г. -др. Стојади-новић је успоста-вио нај'срдачlНlИЈе оД|НО(се са (МО'-ћ(НО(М -И-та-ЛlИЈа(нскО(М Империјом. Наше -тривреде су упућене једн-а на другу. Итали-јанска И(ндустlрија је стара шест ст-отина год-ина, а на-ша је домовин,а претежно аграрна. Уза-јамно ћемо сатурирати пијаце храном, сировинама и фабричким | П|роIИЗ!ВО(ДИма. База на(шег пријатељства је реалн-а и диктована у(сло(ВИ(Ма под (којима Ж(Иве (наша два IН!а|рода и збиља докази -и манифе-стације (одличног -суседства 'не IПlрестају. ЈугоолоlВlе(НС(ка (и ,немач(ка при-вреда се иото тако -комплет-ира. И с Немачком смо везани 'истинским приЈ-атељством. Са извесне стране нам се замера због држања прилик-ом извршења ~аншлуса, , 1 Ззшто би се -ми опирали жељи ‘вел'И(кога нар-о;да, ко-ј(и је о-гро-м-ан до(принос духов(но|ј 'и материјал-нј култ Ури, да се сједини, к-а-д смо ми -поносни -и ли-кујемо због нашег уједињења. Г. др. Стојадиновић -није омањио обим старих пријатељстава везујући нова. То је сјај-ан доказ његове државничке о-кретности и 10П'ОС-об-ности-, јер корист (ни-је (Ишла упоредо са штетом. То је непроцењ-иво богат резултат вањс-ке политике. Са свима суседима живети у о,дноси-ма какви се с-а-мо пожелети могу, а који су -постављвНlИ на основу, не Д|olпустити да се ти односи по-муте т-о је ~ма!ЖИ(Н!ОВ-а ли(НlИја" за оД|бр-а(Ну земље и чување њеЗИIН-ОГ инте(пр-ит*та.
Др. Ј. К.
Г. др. Милан Стојадиновић
ПРЕ СВЕГА...
се да издавањем листа „Балканска Ревија" доlП|ринесемо свестра'НlИЈем упознааању маше шире јавности са пол!итичкlИ,м, привредним 1И културним животом балканскиос IнарО|да; сматрајуКи да је |међусобно гтознаввње народа са Iнаро|дом главни услов за тешњу сарадњу, !и то у првом реду, ма привредном и културном пољу, из које Р,е као не|МИlНlовно да р | езултиlра, соlЛИ|Дна (И тешња политичка сарадња. Руковођени иокуством овакв,их акција и уопесима еминентмих балканских државника на делу збл!ижења балкамских !народа, ,ми- млађе генерације Балкана, морамо доЈти до много значај|Н|ИЈИlХ резултзта. Треба М мтоамо, Ч Д 11««РНТЧИ1А т»„о„ љима балканске сарадње у чије је изграђивање уложио највише ж>ртава БлажвlНопочи,вши Краљ Александар I, да доlВlрши,мо зпраду балканске заједн!ице и мира ма Балкану и дочекамо триумф Iидеје „Балкан балканским народима... ©итални |Интереои балlканских држава захтевају, да међу балка!нск!ИlМ држгвама влада више него слога и |пр!ијатељств!о. Ти исти заједнlички интереои налажу нам да се повежемо чврсто у ланац Пlријатељства и солидарн,ооти, јер Т,емо оамо у заједниlци м удруженим снагама бити до!в<ољ!но ауторитативна брана било чијој екоплоататорској тежњи и IИМlперијалистичкој експанзији. После „Балканског ј'НolГ споразума између Југо!славнје, Грчке, Турске и Румун!ије, дошло се и ,до давно жељено!Г пакта о вечно,м пријатељству са братском Бугарском, !КОЈ!И претставља круну балканске солидарности м резултат реалног Iправца наше спољне (политике под вођством г. др_ Мнлана СтојадиновиТа. Јер, БалкаlНОКlИ пакт тек употпуњен пактом вечног прнјатељства између Бугарске и Југослааије, показао ое као б(риљантан инструмент за регулисавањ* односа и одржавање мира на Балкану. ,И још В'ише. Опољни политички догађаји у свету, IПотвр,дил!И су неосоорно; да је Балкански савез инструмент Iкоји је у !нај!кlритиlчн!ијвм моменту Европе, створ|Иlо IПотребну !равlНотежу снага 1И сореч!ио но,во крвопроли^е. ОвIИIМ жел!ИМ!O да подвучемо «о--рионост тешњее сарадње и /солид#рног |р#ву,м«вањв, да би иствкли
Поштарина плаћена у готову
Лист излази 1. и 15. у месецу' Годишња претплата 45динара. Полугодишња 22 динара. По|едини број 2 дин.
Главни уредник МИХАИЛО ЧУЈОВИЋ Уредништво и администрашја Кнез Милетина 53а БЕОГРАД