Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Што се тиче туристичког унапређења ове вароши, и ово питање де спада у делокруг општинске управе но удружења туристичкој »Југ«. У овом удружењу нажалост налази се опет већник и протежер г-на Робеа г. Дафковић, који за две године откако он претседава није друго ништа урадио за унапређење туризма сем то, што је у канцеларију »Путник« упослио једног свог рођака из Велеса, и што је потпретседник тога удружења Г-н Нићифор Јевтић, токође већник и протежер Робеа, издејствовао себи туристичку субвенцију од државе и разне повластице о смањењу државних такса за свој хотел. Што опет су ти исти, па исти, који се старају односно нестарају за унапређење овог бедног Битоља. Односно подизање градске болнице, писад предлаже један тешко изводљиви план, а то је да се зграда где је смештена електрична централа претвори у болницу. А то је неизводљиво све дотле док се питање електрике не реши. Из свега овога види се тенденција да он са оваквим фантазијама ствара извесну рекламу и ништа више. Јер када би мислио реално, онда би требао предложити практичнији план као што је предлог Г-на Драгића Пауновића, да се градска болница подигне код старе болнице »Влаговести« с тим да се од државе издејствује два милиона динара за њену изградњу. Ето тај план може бити користан за град Битољ. Даље он је на последњем његовом предавању изнео стање општинског рада и тврди следеће: 1) Да је додељено 300.000 динара на име помоћи сиротињи док међутим додељено је свега 120.000. 2) Он критикује бившег претседника г-на Пауновића, старог човека и болесног, што је употребљавао општински ауто између куће и канцеларије, а заборавио да напомене том његовом скупу његову незакониту употребу општинског аутомобила, којим он обила зи славе и свадбе по околним селима. 3) Он критикује Драгића Пауновића што је за 17 месеци потрошио 7.000 динара на име путовања и донео Битољу поред других користи и суму од 1,600.000 динара државне помоћи, док је заборавио, да каже да је он г. Робе за исто толико време потрошио близу 30.000 динара на путовање а ништа Битољу корисно није донео. 4) Критикује Г на Пауновића што је тро шио општински новац ва улепшавање Александровог брда, јединог места за излет и одмор грађана које привлачи и странце, а он подигао клозете и бетонске капије па да кажемо и клупе које се слабо виде. 5) Обмањује народ када тврди да су калдрмисање коцкастим каменом, од царинар нице па до краја Охридске улице, као и радови око водовода и набавке водоводних цеви дело његово, јер су та питања решена и свршена од раније општинске управе на челу са Г-н Пауновићзм а уз помоћ народног посланика Г-на Косовића. 6) Овај Г-н, да се блажије изразим обилази истину, када каже да је решење спортског игралишта његово дело, када се зна да је Г-н Пауновић ово решио на тај начин, што је војсци уступљена једна башта иза касарне 46 пука у замену за игралиште. 7) Обмањује грађане када тврди да је предвидео једино он, разне суме у новом буџету за јавне радове, ма да је позната ствар и најпростијем човеку да су то исте позиције које се обавезно предвиђзју у сваком годишњем буџету. А ко у ово не верује нека сравни буџет Г-на Робеа са ма којим ранијим, па ће се уверити, да је он само копирао раније буџет а ништа његово ново није унео. 8) Обмањује грађане када тврди, да са задужењем од осам милиона динара мисли да изврши корисне радове и запосли беспослеке, јер не само да то није корисно већ је и веома штетно задужити општину са овом огромном сумом и то за подизање некакве електричне централе када се већ зна да општина кроз годину дана добива бесплатно осветлење. И када се зна, да је г. Пауновић преко Министарства трговине био издејствовао код др жавне железаре да општина добије водовод не цеви у вредности милмон и петстоти** иа хиљада динара на дугороину бескаматну позајмицу, 9) Колико је он добар, паметан и стручан финансијер, види се по томе, што до скора своју плату да не би изгубио камату на ту суму, уредно примао првог или другог у месецу, док остали сиромашни службеници не могу своје

мизерне плате да приме аи до пола "текућег месеца. 10) Он намерно крије од грађгнства његов нерзд око свршавања неколико корисних и рентабилних радова за град Битољ, већ започетих од бившег претседника општине Г на Драгића Пауновића, који је још у 1937 године добио од Банске Управе на име поклона Рен* тгенов апарат. Тај апарат налази се убачен у магацин и г-н Робе још није нашао за потреб но до данас за 18 месеци да га инсталира. Од тог апарата несумљиво, је да би грађанство имало пуно користи зато што би се сиротиња бесплатно лечила а остали грађани за мало паре користили би се њиме. 11) Такође он изгледа од зависти не довршује транзитни магацин, који је г н Драгнћ Пауновић подигао а од кога би како трговина тако и опшгина имала користи. Па ако од за> висти он то не ради, но троши општински новац на радове које би Битољу били потребни после дуго година, онда значи да он то не ради можда зато што избегава да донесе штету онима који имају своје приватне магацине, растурене по вароши и неподесне да се под вргну контроли. 12) Произвођаче дувана, који дзнас тољу доста доприносе сузбијању ности великог броја радника и од производње дувана велике суме новаца бацају у Битол-ску чаршију, у место да он помогне њихову акци]у и окуражи њихов рзд, он им је на против увелико нанео сметње приликом издавања општинских уверења. 13) У место да грађанству рве вароши олакша општинске терете, он их је одмах по његовом доласку оптеретио са 0.20 д по ки ловату на утрошену електричну струју. 14) И ако су цене брашна од извесног времена појевтињене, он дозвољава да се и даље хлеб продаје по истим ценама, које су велики терет за свакога, а нарочито за сиротињу Ево Вам Битољци једна Јасна слика да нашње опттинске управе на челу са Г ном Робеом и његовим већницима као и са пот преседником Г. Чакарезићем, који је за прљава дела отпуштен из државне службе и за кога његова тетка много што шта прича по вароши. Многи Битољци знали су унапред да од ових људи ништа корисно не би видео Би тољ. Али има доста њих који их нису познавали и тврдили на разне начине да они има ју какву способl(осг, па када све ово прочи тају увериће се и они да од њих, сем штете ништа друго не може да се очекују. 3 А К Љ У Ч А К: Када нам је већ јасно да Општинска управа, Трговачко удружење и Туристичко уд ружење нису компетентни ни способни да решавају наш комуналао-привредни проблем, зато што су на челу људи као Г-н Робе страсеи партизаи, себичњак и човек који од сувише уображености налааи се у конфликту са свима онима који својим звањем и ауторитетом могу много што шта да учине у остварењу пуно ксрисних по Битољу радова, и-људи као Г на Чакаревић, Давковић, Нале, Нићифор Је втић и других који сем својих личних интереса за друго ни мало не маре, онда ја предлажем следећу солуцију једину корисну за унапређење комунално-привредног питања и спасавања града Битоља од брже и веће пропасти а то ]е: Да грађани вароши и села о]ачају Југословенску Радикалну Заједницу ]едину спасоносну за целу Југослави]у а нарочито за наш град Битољ и да кроз њу траже бстварење ових главних потреба за наш гради његову околину: 1) да се из новога зајма отвори одмах кредит за регулацију Црне реке за које је већ по тражењу народних иосланика г. Косовића и Тасића одобрена сума од 20 милиона динара. 2) да се тражи да Влада одпочне рад на грађењу железнице Битољ Охрид. Нагласити Влади да је трасирање те пруге извршена још пре неколико година послеОслобођења, и умолити Владу да се одобри потребан кредит из новог зајма. Влада г. Д-р Стојадиновића примиће ове захтеве као оправдане и потребне за унапређење Битоља, ово у толико пре, што се у Битољу полаже велика нада у г. Д р Стојадиновића, који је приликом свога доласка у Битољу то свечано обећао. 3) Подизање још једног магацина дувана за овд. дуванску станицу, јер се та потреба јако осећа да би сиротиња

Битоља добила запослење 4) Да се у Битољу подигне болница. Јер је познато и г. Мин. Социј. политике и народног здравља и Банској Управи, да је данашња болница права срамота за град Битољ. Г рад од 30.000 становзика има болницу у којој постоји само једна соба за специјално лечење, иначе сви болесници смештени су у две просторије без икаквих хигијенских услова, где умиру и где озбиљно неговање болесника и лечење није могуће, и да је срамота странцу једмом показати ту болницу. 5) да се у Битољу отвори једна етручна занатска и 1 учитељска школа. 6) да се тражи од меродавних, да се Битољу врате војне установе које су раније биле у Битољу а премеште не су доцније у Скопље, које у велико напредује а Битољ од дан на дана те правда захгева да се' Битољу помог не, а једна таква помоћ бсла би снаж <а за Битољ а Скопље неби ни осетил* тај губитак. 7) да држава подигне нову зграду за осуђенике, јер је данашња 31рада пра во ругло. 8) да Влада одобри нредит од » лико милиона динара з« дв ђсње у појединим селима и аа јр; ђсње артср ских бунара, јер питање воле за извес на села поред Црне рке в јуп је по треба у интергсу з равља Битољци, с«мо тако могу се решити н«] важни]а и болна пигања нашега града и само на та) начин можемо се спасити од ове данашње беде. Оставимо дакле, да г. Робе са његовим друштвом живи у илузи]ама и фантастичним теоријама. Будимо реални и практични. Избегавајмо савете ситих и личних. Јер као што народна изрека каже; „Сит гладноме не верује“.

Власник одговорни уредник Талевић Спасоје Наума ул. Љутица Богдана бр. 6 Штампарија „Графика* Бито/н

ВИТОЉСКИ ГЛАСНИК

Стр. 4

Цслокупна галантерија Чика Мате Хаџистојчевића где ће се сваки снабдети по најсолиднијим ценама. БЕЗИСТЕН

ШТОФАРСКА РАДЊА ЛАЗАР СРБИНОВИЋ

снабдевена је са одличним домаћим штофовима фабрике Владе ГевнаревнУ и Номп. Параћнн Цене солидне Чиновницима и пензионерима даје робу на одплату. ул. Булевар бр. 159

Велика трговина стакла к коше Ђорђе Србиновића снабдевена је најбољом робом Цене врло солидне ул. Папуџијска 5