Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Против нездравих појава

Раднички покрет код нас поникао је из тешке и непрекидне двадесетогодишње борбе, у којој су дааане небројене жртве ради одржања његовог једин ства и очувања његове идеоло шке линије Од исправности те линије и једииства радничке класе зависи и будућност радника и читавог радног народа. Када пред радничком класом, као чиниоцем који има да извр ши велику историску улогу, стоје тако озбиљии задаци, онда сваки гест по)единца унутра нашег покрета мора бити у складу с јвсговом идеолошком и тактичком линијом Из оваквих схватања произлазиће самодисциплина и солидарност и иаше јединство неће никада бити поколебано и доведено у питање, па ни онда када класни непријатељ преко својих измећара, који се јављаЈу у разним облицима као пријатељи и саборци, а међутим су не пријатељи, покушава да у покрет уноси забуну, крши дисциплину и разбија га. Штеточински рад јавља се и од стране појединаца који су код разних заокретница склизнули са идеолошке линије, и умЈесто да своје држање подесе како то одговара интересима покрета, они тврдоглаво бране сво)рушилачки став. Има и таквих који су се заморили. За њих би било иај боље да пронађу неку дебелу хладовину и у такво) тишини нека прелистају странице прош лосги, па ће тако најбоље наћи себе у својој право) улози данас То ће бчти боље и за покрет и за њих, да не би прелазили на терен оних који попримају улогу штеточине. Тамо ђе се појави штетичински рад, ми морамо бити објективии и праведни, али исто тако и енергични када се заиста у тарди да штеточинсгво долази сајесно, с циљем да разара наше двадесетогодишње мучне тековине Од штеточинског рада, па био он свјесно или несвЈесно спро нођен, исте су посљедице. Када неком кућу запалимо, па било случајно или намјерно, посље дице су исте, оставили смо чов|ека без крова Али у оц|еЈвивању кривице и одговорности није једно те исго. Но, тамо ђе се штеточинство јавља као поСЈведица иесвијесности и нез наЈва, њега је могуће спријечити, јер данас нијс тешко знати шта је исправно а шта неисправно, шта је поштено а шта непошТено. Нарочито данас, када империјалистички рат озбиљно угрожава мир и спокојство оних народа који још нијесу изведени на кланицу; када положај радника, њихови радни услови и општи екоиомски положај из дана у дан постаје све тежи ■и када авет глади усљед велике скупоће угрожава животе и не упослених и унослених У свакој ситуацији, а у овој нарочито, јединство радничке класе је |ед но од наших наЈважнијих питања и задатака. Покушавати то је

динство разарати, значи штеточинство и злочин у правсм смислу те ријечи. То објективно значи изложити радничку класу све грубљој експлоатаци(И, оте жавати њен и онако тежак положај, а посредно појачавати опасности увлачења у ратне авантуре. Само јединствен и снажан раднички покрет, као иосилац мира и прогреса, у савезу са сиромашним сељацима и радном интелигенцијом, биће у могућности да те опасности сузби Је. Ради ових задапка, у које су укључени наши класни инте реси и интеоеси радног народа, наша на|важнија дужност Је чу вање јединства, јачаЈке покрета, како идеолошки тако и органи зационо. То ћемо постићи ако незлонамјерне грешнике презаспитамо а избацимо као опасне штеточине, и тако очувамо чистоћу покрега и његово јединство. Не покрету појединца и групице, в?ћ великом међународном радничком покрету морамо припадати и борити се за идеале које |е поставио себи за циљ

Распуштање Мјесн. међуструковног одбора у Цетињу

Одлуком Обласног оабора Урса за Црну Гору и Боку од 20 новембра т. г. бр. 105, распуштен је извршни Одбор М. М. С. О.-а у Цетињу. До распуштања је дошло усљед кршења днсциплине, непоштовања статутарних прописа и принципа пролетерске демократије. У недјељу 26 нов, т. г. одржана је пленарна сједница управа подружница у саставу Урсовог синдикалног покрета у Цетињу, којој нијесу присуствовале управе подружница шивача и кожараца. На пленуму )е извршен избор новог извршног одбора, у који су ушли другови: Илија Армушевић, столар. радник; Богдан Лековић, металски; Милован Вујовић, шивач; Милан Калуђеровић, бријач; Мило Кривокапић, молер—грађевинар; Томо Бориловић, кожарац и Радоје Секулић, прив. намјештеник За чланове финансијске контроле изабрани су Божо Новаковић, Милија Дукић и Урош Поповић, Ску пошту за Мјесни међуструковни одбор у Цетињу слати на адресу: Илија Армушевић, стол. радник, Цетиње—Иванбегова ул, 16.

Живот шумских радника на „Омбли А. Д. у Никшићу

Навршиле су се двије године уносног рада за власнике шум ско-индустриског нредузећа А. Д Омбла у Никшићу, дви)е године богатог профита за акционаре, вли и двије године биједе и нечов)ечне експлоатаци)е за радиике Дивље искоришћавање сел Бачких шума претвара шумовите пред|еле у голи крш, а у паупере. Сељак све више увиђа да му одузеше његово богаство и однијеше у далеки сви)ет, а он оста на голом кршу за|едно са својом браћом, радницима. »Омбла« је велико предузеће ко|е лежи у Никшићком поЈву, удаљено око четрдесет километара од племенских шума које експлоатише. Оно броји на стотине радника, стручњака, помоћника и обичних надничара, подијељених на специ|алне групе за одређене послове, да би рад био бржи а производња већа То су рушачи, фуријаши, адволтари, утоварачи и режискк радници. Сви они раде специјалан посао, а свима је заједнич ко рад до изнемоглости, без права на организовање у циљу побољшања живота Рушачи раде до 15 сати дневно, а плаћени су 10 дин по балвану, што значи у најбољем случају 40 45 дин., не рачунајући ту непогоде и несретне случзјеве. Исти је случај и са утоварачима који товаре довезено дрво до пута у камионе уз надницу од највише 30 динара. Не налазе се у бољем положају ни остале групе радника, а на)мање фурмаши који својим колима и коњима преносе дрво од шуме до МЈеста гдје га ад-

волтаиш одвозе од шумског пута. Њпхова )е зарада дневно 30 —40 динара, чиме треба да издржавају себе, своју породицу, коње и кола Минимално радно вријеме за групе које раце на надницу износи 12 часова, а вкордашима је и веће. Положај радника на »Омбли« постаје још јасниЈИ када се погледају услови под којима они живе Њихове куће су најобич није бараке од дасака које фирма не може уновчити Умјссто патоса обична земља, а умјесто кревета у наЈбољем случају набрана папрат. 0 свијетлу, пијаћој води, некој апотеци, љекарско) помоћи, уређеним нужницима и да се не говори. У јсдној бараци од 34 квадратна метра спава 65 радника. Љекар је далеко колико и апотека, 40 —50 киломегара. Дакле, толико да )е помоћ док стигне прекасна. Колико фирма води рачуна о животима радника и заштити од несретних случајева наЈбоље се види по учесталим случајевима несреће, а све, како се то обично каже, зрог »непажње« настрадалог или погинулог- Начии производње и расподјеле добара дјелује тако да радник не може вршити ни најпотребнију обнову животне енергије коју послодавац од њега купује. Послодавац налази помоћнике у зеленашима, трговцима, који раднику однесу оно мало зараде, којом би се могао бар прехранити када не 6и дизали цијене најнужнијим животним намирницама као што су хљеб, пасуљ, шећер и др. Фирма је отворила један магацин за намирнице,вла-

сништво једног намјештеника фирме. Радници су упућени једино на њега и морају у њему куповати и задуживати се, па се послије надница пребија за дуг; дакле, скоро се ради о натуралној надници, најпримитивнијем облику наднице у историји приватне својине. Другу половину процеса рада, од утовара у камијоне до пре* раде дрвета и утовара у жељ. вагоне, обавља неколико група радника, поди|ељених по врсти посла. Положај ових радника није ништа бољи од оних који живе у шуми. Саобраћајно особље изложено је опасностима на путу. Дотрајала кола, којасу осигурана, када се преврну заједно са шофером, доносе већу корист него да остану у промету. Њихова је надница од једне туре (100 км) 40 динара, од двије 65, од три 90, а за четвр ту и пету важи иста цифра. На »клоц —плацу« и матери|алплацу ради се просЈечно 12 часова са надницом од 40 —50 динара на првом, ана другом по сату 2,50 —2,80 дин Клосери (Босанци) добива)у 4 —5 дин по сату док вилтери раде на акорд са надницом од 35 —40 дин Утоварачи дрвета раде дневно по 14 часова са платом од2,soдин. на сат Мало бољу слику даје машинско одјелење и гаража, гдје раде специјалисти Машиниети имају 2000 дин. мјесечно, механичари 1700, акумуларисте 2000, швајсер 2200, а њихови помоћници 700 —1000 дин Кад се узму у обзир високе цијене жив. намириица, онда можемо рећи да од свих 300 радника код »Омбле« свега нвколико нв гладују. Радничко осигурање морају плаћати сви уз контролу власти, а користи од тога радници немају Радници »Омбле« су органи зозани у Урс у, али овдје власти Урс сматрају као илегалну организацију, те није одржана нијед на скупштина. Зато не постоје колект. уговори. Начелство неће ни да нрими сазив мјесне скупштине Урс а, и сада баш као и прије споразума и најављене демократизације полит. и јавног живота. То све изазива радничко незадовољство. Радништво је позвано да се бори за: 1, Слободно организовање к дјелатност класне синд. организације. 1 Укидање рада на акорд и конкур. подизања наднице шоферима. 3. Првјенствено упослење околног живља, према уговору. 4. Снижавање радног времена, контролу радн. повјереника и колективне уговоре. 5. Ефикаснију помоћ р. осигурања. 6 Осигурање на опасним мјестима за живот. 7. Нове радн. станове и боље хигијенске услове. 8 Отпуштање изслужбе свих достављача и полиц. конфидената. 9 Укидање метода »Црне књиге« и унутарње шпијунаже коју води сама фирма. Р. Ж,

Број 2

Радничка и синдикална п и т а њ а

ГЛАС ЦРНЕ ГОРЕ

3