Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Проучавајмо политичка, економска и социјална питања Црне Горе

Двадесет година нам се на сваком кораку пребацује да живимо од пензија, да хоћемо само да наджиравамо и чиновникујемо и највећим дијелом су се на то сводили политички, економски и социјални проблеми Црне Горе, уз неостварене планове о подизању једне жељезничке пруге и исушењу Скадарског језера. Није нам се билотешко одбранити, али најчешће наша одбрана и то из уста ПЈКолованих људи није била убједљива, а јогп мање смо могли изнијети образложене захтјеве и предлоге, стога што смо недовољ но познавали животна питања своје домовине. Школовани синови Црне Горе врло су мало пажње посветили организованом ралу на проучавању приликау Црној Гори, нарочито привредних питања. Нијесу нам довољно позната природиа богатства, земљорадња и сточарство, занатство и друге радиности, извори дохотка градских и сеоских житеља, шта и колико извозимо у друге крајеве односно увозимо, какви су усдови за развитак саобраћаја и индустрије и т.д. Ми немамо ни сређених података, ни друге документације, а још мање студија о тим нашнм животним питањиМа, а ми као и други треба да своја права и оправдапе захтјеве бранимо чињеницама, да знамо на чему смо и шта можемо урадити, да подигнемо и створимо бољи живот за радни народ Црне Гоое. Политичка борба није само партизанство савеликим плановима и идејама, како то код иас иајчешће бива, него је њен домен много шири и поред партиског обухвата и економски и културно-просвјетни сектор. А знамо да себез политичке борбе не могу остварити народни захтјеви и постићи бољи живот. И то је још један разлог више да се угледамо на примјере других, те и ми приступимо организованом раду на проучавању не само политичких него и економских, социјалних и културно-просвјетних питања Црне Горе. Примјера

ради поменућу да на овом послу ради у Хрватској Вавод за проучавање сељачког и народноггосподарства (при Господарској

слози у Загребу) а под руководством д-ра Рудолфа Бичанића, главног стручњака за економска питања у Хрватској сељачкој странци, и у Словеначкој Социјално-економски институт (Љубљана).

Инж. Максим Горановић

Политички живот у Боки

И код нас у Боки код политичких трговаца осјећа се извјесна коњуктура и живост. Стари подитички трговци, а и неке новије фирме, спремају се на посао. Затворени дућани се отварају а нови спремају дућанске табле; само јоиЈ не знају којом ће их бојом премазати. И постављају „питање Воке“. Као да би Бока била угрожена од неког трећег, а не од њих самих. Питање: куда ће Бока при коначном преуређењу земље и да ли је Српство или Хрватство у Воки у опасности, то су политичка питања којима се садалицитира. Једни звоне на узбуну и вичу да је Српство у опасиости од Хрвата, па позивају Србе наокуп под њиховим политичким воћством Узбуђени овом звоњавом, никшићка ~Слободна мисао“ и дубровачки ~Дубровник“ притичу им у помоћ. Други опет, несвјесни да помажу прве у послу, вичу да )е Хрватство у ооки у опасности и траже да се Бока дијели као некад између Млетака и Турака. Једни и други заборављају да праве рачун без крчмара. Рачун који може само појединим политичким шпекулантима да користи а народу само да гнкоди. Но сва је срећада радни народ Боке имавећдовољно политичког искуства, истина с муком и борбом стечеиог, па неће више насјести. Радни народ Боке, Срби и Хрвати, свјесни су да је Бока једна природна цјелина, коју би Оило немогуће, бесмислено и штетно цијепати, и да при коначном преуређењу земље о опредјељењу Боке можеисмије једино да одлучи воља народа Боке, а не поједини политички лицитанти. Радни народ Боке надасве је свијестан да кривошиском сељакуне пријети

никаква опасностодтиватског радника нити обратно и да у Југославији, преуређеној на основи најшире демократије и пуне равнопрнвности свих народа, не може бити никакве опасности за Хрвате од Срба нити за Србе од Хрвата. Свијестан тих чињеница, радни народ Боке неће се дати завести политичком стрампутицом међусобне мржње, која може само да користи политичким шпекулантима, који живе од народнога зла. Он се неће дати зазести од правога циља његове политичке борбе: пуне демократизације земље и њеног преуређења на бази равноправности свих народа, јерзна да једино у таквој земљи може Бока доћи до свзга процвата, а радни народ Боке до бољих услова за живот. За радни народ ђоке питање Боке не постоји и не може да постоји. За њу постоје друга питања: мира, хљеба, слободе и рада. То су основна и животна питања радног народа из Боке.

Новине пишу

Укупна свјетска резерва нафте и з н о с и 8 200.000 тона. Од тога се у Совјетској Русији надази 4,650.000 тона, дакле 56,1 од сто. Дзадесет и четвртог новембра свечано је прослављена петнаестогодиПЈњица Туркмениске Савезне Социјалистичке Републике, бивше Изакасписке области. Прије двадесет пет година у тој области било је свега 85 основних школа и 4 гимназије, у којима су учила једино дјеца царских чиновника и богатијих бегова. Тада се на просвјету трошило 17,000 рубаља годишње. Међутим, данас у Туркмениској Савезној Социјалистичкој Републици има

1390 основних школа и гимназија и осам виших школа. Идуће године се отвара први универзитет за народ тојз краја. У току прошле године на просвјету је потрошено 200 милиона рубаља. Туркменија се из године у годину индустријализира. Она производи у огромним количинама памук бијело злато. У току ове године поља обрађује 3 897 трактора док се дрвени плугови једино оруђе прије Револуције сада налазе у музеју у Карабугазу. Избори за мјесне совјете у Совјетског Русији одржаће се 24 децембрау осам социјалистичких република, а 29 децембра у друге три републике Тако народима у Совјетском Савезу ништа не смета рат, они обављају изборе, јер се њихова влада постарала да их спасе од ратног клања. Александар Видаковић у ~Политици“ од 25 новем. вели да московски радио не објављује вијести из ослободилачког рата у Кини већ извјештаје с ~и-сточног сточног бојишта“. Међутим, ко редовно слуша емисије московске радио-станице, може још и сада да чује вијести из ослободилачког рата у Кини, јер су совјети баш последњих мјесеци јасно показали да знају шта је неправедан, империјалистички рат, а шта праведан, ослободилач ки рат, што се разним англофилима и њима сличним баш не допада! У Совјетској Унији 160.000 колхозника и 5.000 инжињера и техничара раде један велики канал који ће бити дуг 270 км., широк 25 м. дубок 4 метра. Овај канал ће наводњавати огромно земљиште, на коме ће моћи да се роди 500 милиона кгр. памука. Рад на изради овога канала трајаће 6 мјесеци. Јапански министар Абе изјавио је даће рат у Кини можда трајати још пет, па и десет година,јер Чанг Кај Шек располажес 1.750.000 извјежбаних војника и 1,000 000 герилаца, који оперишу иза јапанског фронта.

2

ГЛАС ЦРНЕ ГОРЕ

Број 2

ЧИТАЈТЕ И ШИРИТЕ СВОЈУ ШТАМПУ