Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Ибзен сматра брак спојем сдободних особа, које су теоретично сасвим једнаке вриједности и које се надопуњују, те тако чине, напрама осталом свијету једну цједину. Но не налази се само у «Нори» проблем модерпога брака, још је једно друго питање с тим спојено а то је, да се дјеца изобразују према духу данашњега времена, те оружани знањем ступе у борбу живота, која их у будућности чека Драмом «Авети» (Gjengangere „Sablasti') задао је велики сјеверни фидозоф човјечанству страшан ударац. У њој је поставио грозовиту моралну тезу и ступио у сдужбу страшнога. Јер страшно је, како често падају гријехови родитеља чак на четврто кољено! И јунак ове Ибзенове драме трпи недужан за гријех и норок свога оца, који бијаше морална пропалица. Страшне клице, које је Освалд од свога родитеља наслиједио почимљу се јављати, кад се је Освалд, који је мефутим постао умјетником, на прагу мужевне добе хтио, да посвети идеалном стварању у умјетноети. Нека неразјасннва уморност одузе му сва весеља мдађанога живота, те запитавши неког љечника за узрок сазна за жалосно своје стање. Љијечник га уједно поучи о будућем тијеку болести, Чим су се симптоми почели јављати и долазити моментана душевна смрт, отпутује Освалд кући, да у својој домовини и у мајчином наручју издахне. Но будући се бојао тјелеснога живота без душе, измоли мајку, да му она у том жалосном стању његовом пружи морфиум, само да учини конац боли и његовпм мукама. Сирота мајка морала је имати толико срца, да утјеши сина и да му обећа смрт. Катастрофа се међутим наскоро догоди. Већ други дан, послије душевних потреса, које је неерећник код куће доживио, појави се парализа, те га усмрти. То Је права Ибзенова слобода и истина, која потреса живце п куца на савјест. Доиста страшан и ужасан моменат слушати луђака гдје тепа: «Мајко.. дај ми сунце.. сунце....!» Ова је драма најжешћа оптужба против модериог брака. Матп Освалдова, госпоћа Алвинг није хтјела оставити свога морално пропалог мужа само ради «јавног мнијења». Она је сакрила лаж, да очува поштење по схваћању данашњег друштва, те роди Освалда на којему почива ужасно проклетство. Како би било, да је истини жртвовада поштење, те се ослободила и уклонила за времена, то Ибзен не одговара већ огтавља, нека нублика буде судац. «Ја већипом питам, одговаратп није моје звање“ рекао је једном Нбзен. Над «Аветима» сеособито згрозише ауторови земљаци те свечано протестоваху, да се Норвешка жигоше као позорница овако ужасних догаћаја. Но Ибзен је и изврстан адвокат. Одговор на скандинавску оптужбу бијаше «Народнп непријатељ.» Доктор Стокман је открио, да је многохваљено купатило, главно врело дохотка његовога роднога града отровпо, те хиљаде људи, који долазе да у том купатиду траже спас инфицира тешким и опасним болестима. Његов брат, који бијаше начелник града и главни акциопар настојаше из нетних жила, да се то не дозна, јер је увпдио, да ће од тога не само купатило него и благостање цијелога града пропаети. Но Др. Стокман узвикује: «Ја тако јако љубим свој очпнски град, да ћу га рафе уништити, него, да га видим процвалог на лажи.»

ОМЛАДИНА