Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
28 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
64. Шове село 66. Футог варош 1724. — 1732. поп Маринко 1724. — протопоп Павал » — » » Јанко » = 1720. поп Вечерин
» —1/32. > Божа 65. Феудварац шанац 1798. » Веселин 1724. —1725. поп Атанасија » 1732. » Crojko > 1737; |». . УКИвКО M — 9 » . JaBKO 1729.— » » Ilasan Ž. — >» » Cucoe + 5
Од ових села, што су постојала од 1724—1732. године, не постоје данас ова села: Башкут; Богчиновци — Букчиновци; Ђурићи, Ловренац Шчрбац Леђен је данас пустара.
Високопречасни је г. архимандрит Иларион ФЗеремски био тако добар, те је изнашао у мађарским географијама и описима бачке жупанаје, где су помевута места лежала и по томе је
Ђурић близу Bacsujszentiva-na (mpebc Приглевица-сентиван). Око 1760. г. доселили се овамо Срби из Приглевице-сентивана.
Штрбац, постојао као српско село пре 1742. г. на Дунаву на југу од данашњега Бездана.
Данас пустара истога Бездана са недавно (1904. г.) помађареним називом »Багкапујапуа. «
Bavikyr (Vaskut) non Bajo. 1756. г. било 30 кућа. Тада српско село. Касније се Срби раселили (по свој прилици у Бају).
БукчиновиЋ село на Дунаву код Апатина (овај био у првој половини ХУШ. в. пустара). У првој половини ХУШ. в. разбојничко гнездо, те је кр. комора решила, да у близини насели немачко село, а Србе да расели онамо. Исељавање је отпочело 1742., а 1750 — 1752. коначно спроведено. Пресељени су већином у Стапар, а делом и у Кулу. Год. 1728. било 228 пореских глава. 1740. г. било два свештеника.
Ловранац око 1720. г. село на месту данашњега Букина, чији су становници овамо пресељени 1812. г. због поплава.
Леђен пустара села Боршода. Око 1720 г. (2) преселили се становници Леђена у Риђицу, која се после тога дуже времена звала (у народу) Нови Леђен, а пустара стари Леђен. У зван. списима још 1740. г. и касније зове се »Риђица апаз Леђен«.
Из наведене овде под ]. статистике бачке епархије од 1724. 1732. види се и која села нису тада постојала, а која данас постоје.
За чудо, да се нигде Кула не наводи.
На првој страни протокола првога листа стоји написано:
Незаборавити писати г. митрополиту поради попа из Шаренграда како је к нама доходио мешчер Иван Бошњак.
Јанко бранкович гроф капитан Сомборски с. р.
На другој страни:
Титул генерала осечкога с поља
Високо и племенито родному г. г. Јозефу светлаго р. императорства грофу Ододујера, Јего величествиа саветнику ћенерал велтмаршал лајтнанту обршичеру над једном регементом пешачком коменданту, града и тврдиње Осека заповедному ћенералу у краљевству шлавонискому и принципату сремском моем уфаном патрону,