Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

· i 44 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Одовуда на граници Сарчедин Меапоготова (!)) (јесу) три хумка.

Одатле у близини Моровића на крају шуме (има) један хумак.

Одовуда на обали Босута насупрот Моровићу подигоше један велики хумак; од обале ријеке Саве до Босута насуше 28 хумака, а одавле даље бијаше за границу одређен поменути Босут са својим старим коритом до мјеста, гдје се он излијева у Саву. То је одговарало капитулацијама, т. ј. знаковима су одређене границе, а територије су одијељене и раздијељене. Тако бијаху оне, хвала Богу, по спријед реченом начину уређене, те је оно, што је било од Сланкамена све до ријеке Саве налијево, остало у власти узвишенога царства турскога, а надесно пријеђе у руке цару.“

Па која су села у доњем Срему, по карловачком миру остала под Турчином и каквих је све села било тада у том делу Срема“

На то питање у стању смо данас да одговоримо тачно и да попунимо једну историчну празнину, до које по немачким писцима и изворима не бисмо никада могли доћи, као што по њима и професор Сркуљ не беше у стању да нам тачно наведе села у доњем Срему што су заосстала по карловачком миру под Турцима.

У патријаршкој библијотеци налази се стара протокола — мали тефтер —, у који су београдских митрополита ексарси уводили шта су скупили милостиње митрополиту, и од венчаница, поповских сидоксија, подушија.

По истом тефтеру налазила су се од 1713. —1718. ова села у Срему која су потпадала под београдског митрополита:

Земун. Мишковци. Црвенка“ Сибач. Бановци — 1732. звали су се Карловчић. Бановци Туса. Милешевци“. Голубинци. Витојевци. Инђија. Обреж. Петровци-ац. Шимуновци. Добродол“. Крњишевци. Путинци, Угриновци. Добринци. Војка. Шашинци. Сакуле“ — још су 1742. поРадинци. стојале. Црквенац“ Добановци. Краљевци. Сурчин. Јелинци“. Бежанија. Рума. Дрјеновац“ — још је 1742. Фогањ. постојао. варош Дмитровица. Јаково. Шашинци. Кумша“ Јарак. Прогари. Буђановци. Грушинци“. Ђурђевци — Ђурковци“. Толинци“ — још су 1742. поОгар. стојали. Прхово. Обеда“.

Наведена села са “ данас не постоје више.