Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

46 Аржхив за историју српске православне карловачке Митрополије

арх. и митр. краљевине Србије, него и доњег Срема (т. ј оних села, која је и дотле уживао) а то су горе наведена села.

Због доњег Срема дошао је митрополит Мојсије и малу заваду с карловачким арх. и митр. Вићентијем Поповићем, који га је тражио за себе.

О том њихову спору има спомена у нашем чланку: „Мојсије Петровић, митрополит београдски 1713 —1730.“ у. ХХХТХ. »Споменику« кр. српске Академије на стр. 160 — 163.

Тако митр. Мојсије у писму своме од 19. нов. 1717. рече митр. Вићентију: „— -- тако и сад смђренно припадаемљ пред в. с. и молим

шобисте се о насљ оумилостивили да намљ то наших села оу СрђMŠ MIO CMO M JO Cab имали, не кад би смо ми кбпили, вамљ и ваше довлћЂетњљ са више“

Митрополит Вићентије у своме писму од 10. Јунија 1718. рече митр. Мојсију: „— — А за он8 пакателе неколико срБмски села ласно будемо видели“

А митр. Мојсије у своме писму од 24. септ. 1718. митр. Вићентију рече: „— ми шосмо с вашимљ братством слово имели ради Фво нђЂ-. колико села у Сремб, то смо правице искали и заповедБ и вошо цесарскаго вћличветва да се изврвши, нашо сам цесарскомљ заповедомљ придБ цесарскимљ депетатомљ5 комисаром ва СрЂмБ ја шцалированњБ а нитко дрзги за мога живота, иншанцишФмБ ошцего народа, такове правице и данасв именом Фишцаго народа ишцемБ и при песарском славном двору цретендир о, зашцо какосу правице и владенје имели MOM частно по: чивши преднаследници митрополит Стефанљ МееохиацБ и прочи надБ свим СрбЂмомБ, тако и ја какоти несгховв наслЂбдникБ инцалировати, потребвемљ имати — — —“.

Митрополиту је Вићентију било здраво криво, што му митрополит Мојсије не хтеде уступити речена села у Срему.

А и митрополиту Мојсију било је много стало до тога, да их одржи под собом.

Стога су се обојица обраћали у Осек генералу барону Бекеру и Каленеку кр. земаљском судији — први писмом а други преко својих изасланика —, и Каленек је у писму своме од 5. фебруара 1719. јавио Вићентију, да ће му се жеља испунити, и збиља већ 8. (19.) јулија 1719. издаде цар Карло У1. диплому, којом је подложио и доњи Срем митрополиту Вићентију.

Како је исти Каленек у почетку свога писма известио Вићентија да је примио његово писмо „затђе ајеп“ Ешесећ 55“ — а он је био познат да је радо примао од Србаља »дишкреције“ ; биће да је Вићентијев дар претегао.

А да би и митрополита Мојсија умирили, издаде исти цар Карло такозвану »проширену диплому,« 10. (21.) новембра 1720. (у реченом чланку у „Споменику“ погрешно наведосмо на два места на стр. 91.

5. (16.) новембра), у којој је власт Мојсијева била проширена и над темишварским Банатом, у ком су постојале две православне епископије и то у Темишвару и Себешу-Карансебешу.

—-- == ле