Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

52 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије

ненија служби нашеја, јединаго коња со приличном оправом и катан“

ским оружием надлежашчим«,

Н. 26. :

Узет је у службу 1. Окт. 1732. у Београду Ђурко Стојковић из Каравлашке за катану са истом платом и дужностима као Шчерић.

: Н. 28.

Узет је у службу 1. Октобра 1732. Марко за »кучера при 4 коњах« с годишњом платом од 36 фор. пар чизама и дневно холбу вина.

Н. 39.

Узет је у службу 1. Децембра 1732. Стојко Јаковљевић из Нештина за „кучера при 4 коњах«, с годишњом платом од 24 фор И дневно холбу вина.

13. Јулија у Београду 1733. направљен је уговор на немачком језику с Георгијем Карлом Саханском из Моравске за економског хофмајстера, а његов син Максилилијан за канцелисту код народног секретара, с годишњом платом за оба 450 фор. раински без ране. А кад Максимилијан с митрополитом буде путовао, он ће се бринути за његову рану.

На овом се уговору потписао митрополит Вићентије овако : V. J. der orientaliseh griechisohen Kirche Mrzbiseholf zu Belgrad, in dem Кота гејећ Slavonien, Servien, Syrmien, Temesvarer Bamat, Kayserl. Wallaochey partesque Hungariae et Croatiae Metropolit, Ihr. Kon. Kays. Mayett Ratt und der loblichen Illyrisehen Nation Primas. -

Н. 31.

У Београду је 14. Априла 1734. начињен уговор на немазком језику са Јованом Михаилом Готбахером из Дустрије за кочијаша с годишњом платом од 30 фор. и либерију.

Исто тако сачињен је уговор 23. Јунија 1734. с Матијом Kopeнићем из Yrapcke 83a „dJagdzug-Vorreylel-a“ с годишњом платом —— до

краја године 20 фор. и либерију.

Код свију овде наведених дворских служитеља, после уговора, под које је потписан митрополит Вићентије, написано је другом руком: »П. Ш. Присем вовјеренија јему вешчи при исходје своем, цјело пак натраг повратити, изгубленајаже и покваренија купив другије на мјесто да поставит, такожде не хотјев далше служити, на фертал године прежде да огласит должен будет; начинајушч свари и битви в пијанстве и трезности, неточију плати лишчатисја, но и наказанију всјако подлежати будет«. |

Да се види, да код митрополита Вићентија није било шале, и да се сваки његов служитељ морао владати по уговору и заклетви, коју је сваки пре ступања у службу морао положити, сведочи доле наведена пресуда, коју целу наводимо. Иста гласи:

С У Д Архиепископеко митрополијекиј во резиденији Белиградстјеј 8. Дек. 1782.

Понеже предложено јест: да Тома хаузмајстер ношчију пиан пришао над болесног бившег лакеја: обиченароднаго полномошчнаго секретара Г. Гаврила Јуареца и пљунувши на него изрекао со опрошче-

alt U NO