Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Дрхив за Историју српске православне карловачке митрополије 125

гом руком — при храмћ Благовћшценја пресватми Богородицњ св. Архјепископа Мафшма бившаге деспота сербскаго.«

Да је већ у то време била митрополитска резиденција у Карловцима, види се и из овога.

По избору Вићентијеву за митрополита, по закључку сабора одређени одбор прегледао је у Карловцима 28. и 29. Априла заостале ствари у митрополији, што јасно доказује, да је у Карловцима била митрополитска резиденција и 1713. године.

А то се види и из овога.

Митрополит Вићентије написао је писмо у Карловцима калуђерима комоговинским 4. Маја 1713. — дакле 11. дан по избору у ком им јавља уз остало, да га је духовни, воинствени и помјестни народ »во царскои свшатои и свјазценои Фбители кабедри нашои митрополицкоп Крвшедоле« изабрао за архипастира. (Рук.)

Од тога је доба непрестано резиденција митрополитска била У Карловцима до данашњег дана.

Од 1726 —1739. била је митрополитска резиденција и у Карловцима и у Београду.

Митрополит Вићентије Јовановић почео је градити у Карловцима нову резиденцији и то 10. Двг. 1733. Њу је довршио патријарх Арсеније ЈУ., а изгорела је за време Путниково 1788.

Дотле а и после седели су митрополити-патријарси у оној рези-

денцији — конаку турских паша — која је 1892. порушена, и на ком је месту саграђена данашња резиденција. 1726. сједињене су обе — београдска у карловачка — митропо-

лије у јечну, и митрополити Мојсије Петровић и Вићентије Јовановић имали су своју резиденцију и у Београду и у Карловцима, ал су више, особито Мојсије седео у Београду.

А кад је Београд пао поново у турске руке, пренете су и све ствари и утвари из Београда у Карловце.

02030 о

о избору арадског владике Исаије Антоновића за АрхиепископаМитрополита. Патријарх је Арсеније Јовановић — ПШакабента умро 7. Јануара 1748,

На »всесмирењејшее честнаго клера и славнаго Народа нашега чрез депутирти своја пред всевисочајшим троном предложеное прошение«, царица Марија Терезија решењем својим од 7. Јунија (27. Маја) 1748. (на истом је потписан: Фердинанд гроф от Коловрат, председник илирске Дворске Депутације и Јоан Христоф от Јениш) допустила је да се састане у Карловцима народни сабор ради избора новог Дрх. Митрополита.

Истим је решењем постављен за царског комесара фелдмаршаллајтнант од Енгелсхофен, који је са епископатом и народним првацима одредио 15. (26.) Август за отварање сабора. А доцније је од угарске стране придодан био за другог комесара жупан гроф Патачић.

По дотадашњем обичају, по смрти Арх. Митрополитове одлазили