Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 153 же подложними. Убо чего више ожидати, ашче бо подани јесми и подложни, дакле: Должни јесми Господиам своим повиноватисја. Такое то: ваши особици к каковом концу бједни народ привели, не токмо тјелом но и душеју в крајнее порабошчение. Возрјети би било ваља на братију своју архиереов сербских которие ашче и под игом махометанским живут, обаче в нуждних слогу болшу имјејут, нежели ви здје у привилегиование и свободние Господие, не ожидајут бо онамо Архиереји ашче велика ил мала потреба вторичнога писаниа от онаго јегоже благодатију божијеју једин крат за старјејшаго изберут, но абие на назначени термин собирајутсја, и о потребних. разсуждајут и соглашајутсја и јегда бивает нужда в чисље какових новцов: никогда неотрицајутсја, ашче и не имјеет кто, обаче, во заим возимает и по положенију от старјејшаго част своју отдает. Здјеже у вас всја вижу не тако, но всјак творит јеже по своеј јему воле, а не јеже всјем полезно, и тогда јегда он сам хошчет, а не тогда јегда всјем потребном. Убо паки глагољу: Что сотворим: писали ко мње преосвјашчениј Господие темишварски и бачки с приподписавшисја при том обшче оберкапитану Секуље и јешче двума торговцами кураторимисја именујушче, с котораго писаниа при сем прилагају вам копију, из нејаже можете уразумјети писанија. Но понеже преосјашчениј нишки и ужичкиј не благоволели склонитсја на администрацију епархиалнују а того вјашчее временују, понеже будући једин крат епископами и митрополитами, того ради намјестниками временими епископскими бити за неприличност себје вомјенили, како в писмје преосвјашчених епископов темишварскаго и бачкаго написано а имено: Свободње могут администритирати до времене и совершениа обшчаго конгреса, и оних и диацезах сих, љлучлшаго уреждениа и утверждениа. Сие слово о себје они не имјејут надеждное, но разсуждајут, лучшее урјаждение и утверждение негли будет такое что им в монастири по прежнему возвратитисја усрдјат, а на епархии иних епископов утвердјат. И того ради смирено молили мене, да би ја их тому администраторству не пренуждал, јеже и бист по воље их. О кригсагентеже Господиње Орингии: во јеже би бити јему пленипотенциалом (клера и народа) обшчим ашче речем по достоинству персони судих би и аз, но примјер прежде бивших пленипотенциалов, Јамбрековича и Матулаја, њечто воспјашчает. Понеже како разумјехом да знаменитој ползи клеру и народу от них небило а тшчети и процесов доволно. Сејже Господин њекоим особливим своим и иних имушчеством превосходит. Дакле во случаех что не по нас будет, и раздјеливатисја с ним будет трудњее. Ктомуж пленипотенцијалу националному, на содержание јего и на трошки за дјело народное, надлежит опредјелити | њекују нарочитују суму, из обигчаго сокровишча, котораго ниње в нашем сербском свјетје не изобрјетаетсја, а без того пленипотенциалу бити невозможно.“ Такожде и по между архиереами, никто полномошчием таковим не снабдјен, с коим би во мјесто всјех во нужних прилучајушчихсја потребностјех пленипотенциал могл со вопрошатисја а ко всјем писат, и от всјех (докле таки между собоју сложатсја писаниами) отговора чекати, неудобно јест. Ниже би каков успјех в дјелах
% Из ових се речи Арсенијевих види, да он није могао ни издржавати учитеље по смрти Вићентијевој, јер у народној каси не беше новаца!