Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

152 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије

Преосвјашчењејшиј и словесњејшај Господин ДАрхиереј

Нам во Христје брат всељубезњејшиј!

Скробное писание Вашего Преосвјашченства о возвјешчении излатија заповјести от совјета кралевства венгерскаго, о сопразновании греческаго закона поданим с римљани празников по их календару: получихом исправно во свое времја. Одје в Сремје јешче того неслишно, но мњу того ради нечуе се: что здје римљанов весма мало, ктомуж и венгарскаја област до сих краех не досјажет. Обаче слишахом јако в Сегедиње публиковано от магистрата, но комендант запретил дондеже и он получит к себје указ от хофкригсрата. Но како сине скобрно, тако и другое невесело получихом бо извјестие от преосвјашченаго хорватскога, јако на епархију сенскују инстолират унит Пашић, а кои против тога протестирали, оних палицами били. Нињеже паки собирајут от цјелаго генералата вараждинскаго попов и књазеј ради увјешчаниа и подписи ко унии, да би от морја до Дунава област унитскаго епископа била, в том чисље костајничка епархија и Симеону епископу уступити прочее принуждено будет. А како се мње видит, и Петрониј бившиј дјакон карансебешкиј, нињеже Архимандрит унитскиј не весма будала, карансебишкој епархији за много празновати не попустит и нашего собора ожидат не будет. Винаже сему не ин кто развје ми сами, понеже забихом отец наших, прежних Славјан присловие, кое ниње Холанци на дукатах пишут а имено: Слогоју вешчи малив растут, неслогојуже и великие изшичезајут. Се три љета молих вас једва не со слезами: да соберемсја и умолити не могох. Прежнија бо отци от конец земли на собори собиралисја, јако пол года путшествија совершајуче во једин конец пучини морские преплавајушче, пустие и непроходние походјашче мјеста и николиже извињахусја, нињеже и 5 днеј путешествија тјажко се видит, (О контомации же и говорити не има что, страшна бо и несносна мнитсја бити) убо что протчее сотворју 1. во что ја к зашчишченију привилигии јешче не конфирмован, и потому за народние во обшче дјела воступити немогу, јакоже и ви сами многда говористе, да е прежде надлежит обичају вашему исполнитисја тоест: Собору бити и презентации со инстолациеју и да би потрошити њеколико хиљад флоринов на то, а гдје они хиљади, нечуесе, обшчеј каси неима, а всјак из своего жепа дати не хошчет, а без новцов пословати ничего невозможно. А что пишете П. В. да ог особице на сиесмо пришли и пропали Конечно. Право рекли јесте понеже ашче помислим о всјех колико вас јест православних епископов под державоју цесарекралевскоју, како вси от толиких љет в Виену ходите: по году и по два онамо пребиваете, всјак свој посал по особице послуете, и ничто упословат не можете. А по могму мњенију ашче би все тиј новци что ви по особице. потрошили, во је-· дино собрани били, негли би за оние можно било всју Бачку и Банат у Мажара на аренду откупити, или иное какое знатное дјело во ползу всјех при цесарском дворје изходатајствовали, во мјесто того что ваши особици, не токмо что в ново ничего полезнаго не придобили, но и старие сили и крјепости привилигии ослабили и словом рећи: како авторитет клера, тако чест и заслуги народа ни вочто учинили. — На примјер: ашче приљежно разсудим сие, како во указах исходјашчих из канцеларии венгерској називајут нас поданими своими, в њекоих