Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

134 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Како су се калуђери сланачки жалили истом митрополиту, да им калуђери кувеждински при њихову одласку из манастира нису дали све њихове ствари; то се игуман кувеждински Нектарије с братијом извињавао и бранио, да су они све њихове ствари при њихову изласку предали.

Њихово правдање наводимо под ЏП.

l;

Прђесвиценнеићшеме и словћснећшем архипастире Словено CpbOскаго народа wOp'hbratomaroce mu властио cBhrmocTu mecapckie нашћмеже IHpeMHJOCTHBOMS (nš g WMHJOBaTeJIHO CaBbTHHKSSKE CB'BITJOCIH u'bcapскје господине господине Викентио Muarponunirš npanocraBHU>*e JLOrMaTE вЂсточн!је церкви учитело и наставнике словћсних џФвацљ Тсраила.

M. IH.

(А на печату је натпис: + сљт печатљ монастира нове винче храмљб ваведение бце (богородице)“

Ми свђшценно жители свћтме и свјиценнје Фбитћли сланачкје храма частнаго вахода ва церковв прђевћтје владичице нашеи богородици, смЂренни IršMeHb lepoMoHaxb Oeonop збратјеко pšne на првси спрбђтавши вљкшћЂже и колЂномБ прегибенними кланлемсе лицћмљ до лица земли вашеме архипастмрстве свбтне ревце и сапоги целземо умне прикасатошце велико кбпно, а потом вшеме архипастирстве мимо грЂдвтцаго лЂта свбтомљ монастњмре скр'би и коначнаго низринбтја немошцно намБ хартејо и чрвнило кстБ изјавити. Но како есте сами слишател били и пастиро началстввви болше вљ уме прђбиваетБ, нежђли намБ страдавшимБ, тог ради шилемо нашего брата теромонаха деофана †мЂсто насв сви поклонитисе вљшем архипастирстве и милости просимо 4 вашего блаженства да бисте га навћстили народе и свћтителское ви писмо подаровали да попроси свћтоме монастир за поможенје что би кои подаровао, а помоши ни (Фкеде неимамо на садашне прискорбно врђме токмо надежде на господа бога паки на ваше архипастирство, богв мира вашћме блаженства да подарбетљ, здравствте и долго данствје ва радоств намљ грђшнимљ чЂдомБ вашимљ на многа лбта.

Мбсеца Априла н. (8.) :

лђто господна жут (1718.). Смђрени IršMeH

деФдорљ ст братјето. П.

Иже вишнјаго провведентемБ и самотренјем избранном , теже бити слежитело трисианнаго божества ватединстве и апостолскаго престола наместијке, пастирвже и учителко словеснаго стада христови ФвацБ, второме ва прембдрости Солом 5, и тачном BO целома дрии ИФсифе Прђиосвђценном Фтцемљ Фц8 и господине господине KVpig курјв Вићентџо божиејо милостио православном архившскопе и митрополита Словено србскога народа, намже смернимљр јего чедомљ милостивоме WTTIŠ и IHOMBJIOBATCIIJO MHOTOJIĆTHE Ф господи радоватисе вашем“ свбћтителствУ,

Ми смирђћнно жители монастира Кевеждина смеренн1 иг8мен Нектарје Теромонах с братиами Ww Хр!сте молецесе васе силном господв

+ Из овог се види, да Сланци у то време 1718. нису имали свога манастирског печата,