Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 133 а У риску Право => ИВА и У тронеије O

јанство српског патријарха, као што је у пређашња времена постојало, установити благоизволело, обраћали су се врло често моји, под турском влашћу живећи једноверци: да им, ако је икако могуће, помогнем преко свемоћног уплива аустријске дипломације, како би им се црква једном коначно ослободила од тиштећег терета глобљења како од стране турских власника, тако и од стране омрзнуте владавине грчке јерархије, ком је насиљу циљ, да их сасвим утамани«.

» — -— Исте жалосне и опште познате прилике, у којима се моји једноверници у Старој Србији и сада налазе, нагнали су их, да се на мене, као на своју (!) црквену поглавицу обрате с најопшернијом молбом, да се к њима преселим, те да пећски патријарашки престо опет заузмем, и стари српски патријархат тамо обновим, или, ако то не би могло бити, да то њихово искање Њ. В. и високој влади с молбом до знања доставим да им се по. учињеном споразуму с Високом Портгом допусти, да могу тамо свога ексарха — намесника — послати, који би у име моје из Пећи тамошњом црквом управљао и руководио је«. (види „Дело“ 1Ш. св. за 1903. наш чланак »Патријарх барон Јосиф Рајачић напрам Митрополиту Стефану Стратимировићу, упоредна цртица«.,)

Ово је писмо патријарха Јосифа и било главан разлог, да му је додељен био за епископа посвећења — помоћника — архимандрит Никанор Грујић, потоњи владика пакрачки.

Питање да се Архиепископ-митрополит Карловачки прогласи за Патријарха а Митрополија за Патријаршију, покренуо је први 1844. потпоручик економијски Димитрије Бешлић у допису из Лике у 66. бр. »Сербске народне новине«.

Због овог питања изродила се била велика полемика у истим новинама између Бешлића и професора карловачке гимназије Александра Стојачковића, који је тада био противан да се Архиепископ-Митрополит Карловачки прогласи за Патријарха. ИЕ

1. Мај 1348. решио је и то питање по жељи Бешлићевој. —

А како и зашто је подељена Јосифу Рајачићу титула Патријарха српског; то смо видели.

И Рајачићевом последнику Самуилу Маширевићу била је подељена титула Патријарха. .

IX. зак. чланком од 1868. припозната је титула Патријарха Архиепископима-митрополитима Карловачким.

> (С ——

Игуман сланички Теодор и кувеждински Нектарије.

У збегу с патријархом Дрсенијем Црнојевићем 1690. прешли су и калуђери из манастира Сланаца и настанили се у фрушкогорском манастуру Кувеждину.

Кад је Аустрија очистила Срем и један део Србије од Турака 1717. повратили су се калуђери сланачки у свој манастир.

Игуман се Теодор с братством манастирским обратио митрополиту карловачком Вићентију Поповићу с молбом, да даде брату њиховом Геофану препоручително писмо, да може милостињу по народу на овој страни купити.

· Исто писмо наводимо под ],