Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
136 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
луђери гргетешки у протоколи манастирској записали: »1734. тгода генфара 16.
предадосмо хесапљ господине ГПавлу Ненадовиче архтешскопско митрополитскоме генералљ едсархе вт Карловци —« а у протоколи »Хесап едарха Стефана и Софронја протосунгела« за 1732. код села Нерадина стоји написано »Село Нерадинљ Архјепископско«; ипак су му калуђери гргетешки поднели 1733. следећу молбу:
Мн обшце братство сватин и свашценма обители сватонтколаевска Гргетега соборнЂ всмо изабрали и наредили измежде наст честнаго Теромонаха курљ Григорта горђ именованми обители дикеа то встњ намЂстника во Архепископско митрополитскио Епархио Сурмпо ради воспоможен!а свитои обители на пет и за лечшее вћдћнје и Бронте монастирскимљ печатом оутверждвемт, сеге ради јако верховнЂИшен гла†и пастир словеснаго стада Христова г. г. Викентио МоФаннович8 Дрхјешскопе и Митрополите Славеносербском и совћтнике цес. и проч. тако свиценстве и Фбоего сословта христјанстве во всикомљ достоинст†и части состоицимЂ смиреннђИше горђ именоватаго брата нашего препорвчаемт да бвг лгобезнђ прјемленљ бвиљ и накормлент милостинејо по возможности силњ, за что пребњнгвати бедемљ покорништи раби и богомолци.
Данно во сватон:колаевскои обители гргетешком мца ноемврја 15. дне 1733. года.
обице братство горђ именован!:ч обители
M. II. Једархљ Софронти с. р. са братјето.
На ову је молбу, која се налази на првом листу протоколе, у коју се уписивала милостиња, издао митрополит на полеђици истог листа и својеручно потписао ово решење:
»Напред написатма обители честное Ф Хртгстћ братство приказаше cerw lepoMoHaxa TI puropia толжде обители uecrHarw дикеа соборнЂ Фрежденнаге. милостини ради вљ наше епархно сремскио, котораго и ми препоручамљ како свишценникомљ сице обосге сословја Христјанстве †више именоватои Епархји, да усердне воспртемлент бедетљ и вљвЂренни о вме милостинјо безсвмненја да дадбтљ и такова по нашемб урежденио всикшШ вћровати можетњ да дЂло Фбележитси хотЦетљ, и †пришестви сеге петника хојшцетси чистимљ всапомљ давшалса ми. лостини истизати, и во спомент монастирскии имена втписати, за болше вђронтје мм потвердивше сеп катастје рбкоко собственног и печаттко нашето, данно вљ Карловци Ноем. 16. 1733. года.
Смиреннњџи Архјвшскопљ и Митрополит Славеносербскии и совђтникЂ цес. и проч.
M. IL Викентји IwaHHobMub Cc. p.
Молба ова и дозвола налазе се као што рекосмо на првом листу протоколе, у коју је речени Григорије уписивао добијену милостињу на манастир и налази се у Гргетегу. ,
На првом је месту написано Моровић, и уписали су милостиње обркапетан Секула проскомидију себи, војвода Г еоргие 120 новаца, барјактар Стојан 1 петак и т. д.