Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 137 2 о нове „Православне карловачке митронолије __ 137 _ Село Бановци (горњи) кнез Ивко, затим још неки, ал су само имена наведена. Село Оролић Шанац Мирковци: капитан Јосиф, војвода УКиван, — Село Петровци кнез Станко — —

Вукобрат —

Село: Товарник — —

Вуковар варош — — 6. Дец.

Село Негославци —

Село Сотин — — баба Мрза „Басилу -—_ —

Село Миклеушевци кнез Сима Село Чаковац поп Георгије Село Томпоевци -—

Село Илинци кнез Драгосав — Станивук —

Село мала Вашица —. 25, Дец. поа Петар, Максим, Павле једнога брава трећака матери Стани за душу — -—

Шанац Азашевци — Антоније капрал — ~

Шанац Беркасово — 28. Дец. — капитан Никола, поп Михаило —

Село Острово — —

Село Маркушица —

Село Јармине —

Шанап Шид —

Село! Бачинци ~ —

Село Ердевик — —

Село Дивош кнез Маринко —

Село Лежирим — 25. Јан. поп Милутин, поп Стеван —

Село Бингула — 22. Јан. поп Григорије —

Шанац Чалма — 27. Јан.

Село Мартинци — 30. Јан. поп Станоје образ обновити св. Ни-

колаа, поп. Мојсеј —

Варош Дмитровица — —

Овим се свршује запис.

Митрополит Вићентије Поповић није уживао Гргетег, што се види из овог писма његова, што га је писао митрополиту Мојсију Петровићу, у ком је рекао: »ПреФсвиценнешпи и мне лобазнеиши « Xpicre брате и господине Митрополите.

Сего писма Фбјавитеша честнећшаго Јеромонаха курљ Пахомиа, посланаго и нарежденаго Ф монастира Гргетега и ондешнаго честићашаго Архимандрита (Теодосија) и Фстале брате. прошентемљ вћлми преварвченаго имамљ вашеме братолобијо Ммилостине и самопоможенја ради, ежебисте се бдостојали допестити MS препорзчное свое писане с коимљ би имелт 4 братства ви допеценје чрезњ тамошних белградскихЂ православних нашихљ и ваших Христјанљ попросити, едаби кое сапоможенте улбчилљ OHOMS храме св. вђликочвдотворца Христова Николач, понеже сего лћта задоста осквдни ес и ЖИТОМЂ и вином и Чсталимљ потребнимњ, а и ми већљ и сами неимеемо ихт чимљ помагати, и нажда и потреба их натврве просити, а наипаче етико бедетљ возможно каждеме и проти силе и усрдја сапоможентемт накрвмити, веже би се удостојали, за кок лкобовљ вмб указана, и ми Фстаемо слежити у такових приликах по можности и времена. — —«