Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

54 Архив за историју српске православне карловачке митрополије _

Сего ради и препоручаем јего ва Богоспасаему Епархију Нашу Сремскују Нешего восточнаго Благочастиваго исповједаниа људем, по чину, званију и достоинству свосму да би изволили милостињу от Богоданаго вашего имјенија подаровати, за коју милостињу вашу и землних и небесних благ насљедници будете.

Ктомуже јему Јеромонаху Никифору ва тојже Епархии Нашеј проходешчу, идјеже би Греци у јего требовали исповједатисја без вејакаго от свјашчеников припетствиа Ми допускаем и благословљаем.

Са сим вручајушче вас милости Божиеј и покрову Пречистија Бого Матере.

Дано в' Карловцје 20. Септ. 1748.

М. П. Исаиа Антонович

Кад сравнимо закључак саборски на молбу митрополита Београдског Софронија Стефановића, ког је митрополитовом изасланику свештенику Тимотију Младеновићу дао митрополит Исаија 2. Септ. 1748. (навешћемо је у идућем броју) и ову дозволу синајском Јрм. НикиФору од 20. Септ. и, г.; не знамо шта да мислимо.

Ш. Препорука, митр. Павла Ненадовића синајском протовинђелу Јоаникију.

Митрополит Павле Ненадовић дао је дозволу синајском прото-

синђелу Јоаникију, да може купити милостињу по карловачкој Митрополији.. О том Јоаникијевом бављењу и скупљеној милостињи, писао је

Ненадовићу из Цариграда 1765. Априла 15. Кирило — Митрополит Синајски — ово писмо:

Преосвјашчењејшему, Словесњејшему и Благочестивјејшему Православному карловачкому и Сремскому Архиепископу, всегоже Сервијскаго и валахијскаго Народа Митрополиту, и ц. к. величества тајному Совјетнику, Превосходителњејшему Г.Г. Павлу Ненадовићу о свјатом дусје возљубленому Брату и сослужитељу смиренија На-

шего јеже в љубави братској и тјеплоју души желании, должное сладчајшее цјелование.

Писахом прежде Богохранимому Преосвјашченству вашему ради пришествија в монастир протосингела нашег кир Јоаникиа, јако прињел и предал милостињу Преосвјашченства вашего и благочестивјејших и православних Христиан, коториј с цјелоју бољезнију и немошчију јего (понеже јелико времени находилсеја ту, највише болестан и немошчен бје) содјелал то мало великое окормљение, понеже ревност и љубов к монастирју своему имјел, јако добриј домовладика, вјерни брат и разумни строитељ, и ради извјестија и вједомости Преосвјашченства вашего изјављаем, качество преданија јего, да пјат тисјашч двеста и пјатдесјат гроша бјаше, кромје свјатија сосуди и сребрених вешчеј, доволнија части достојних.

И ашче человјек здрав бил би, надјеемсја, да би возможно јешче толико или више прињел. Ми обаче и с толиким благодарни јесми. А. наипаче да је П. В. добрје јест похвалио се, а с христиани вејеми

добрје обходио, јегоже ради доброе и честное оставил имја, јеже