Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 15. 05. 1912., str. 5

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 133

Општина је било 1798. свега 115.

Свештеника 207.

Из свега се овде наведеног види, да су наши стари — управо митрополит Ненадовић — имали смисла за своје карловачке школе — гимназију и богословију.

По смрти Ненадовићевој престао је тај школски намет и школски се „клирикални“ фонд умножавао од половине од интеркалара митрополије и епископата и половине посмртних оставина епископских и то једино од њих, и нешто од другог таса, те да су они били себичњаци и неродољуби, као што их и данас наша „родољубива штампа“ често тим именом крсти, — и то већином они, који ни филира не дадоше никада на школе; — не би 31. Дец. 1910 год. само 4,776.248 К 71 пот. износио исти фонд.

Рекосмо да се по смрти Ненадовићевој престало прилагати у клирикални фонд. | "

Ну, на налог Стратимирозићев, Фрушкогорски настојатељи 15: маја 1815. у Крушедолу закључише да годишње прилажу у клирикални Фонд 2600 кр., а за 1882. било је одређено да уплате 3400 кр.

Од 1. нов. 1849. до краја октобра 1863. ушло је у исти фонд прилога од манастира Фрушкогорских 21.130'06 кр., а скупа од свију 80.730'48 кр. а од народских људи-световњака једини се нашао властелин од Ваљапоље Јован Шупљански који је приложио једну 06везницу од 4000 кр. |

А да се од смрти Ненадовићеве до данас не више, него само онолико колико се за његово доба давало у исти Фонд, то јест 1580 Фор. или 8160 кр. износио би он без камате 451.880. кр., а са каматом на камату по 64, 246,200.000 кр.

Како код нас има данас преко 700 српских црквених општина, да се овамо од ступања у живот кр. рескрипта само по 10 кр. давало на школе годишње, било би 602.000 кр. без камате, а с каматом на камату по 6%, 2,798.000 кр.

Ето, колико би за данас био школски Фонд већи, да је било код нас онаког родољубља и љубави спрам просвете народне, као што је било код митрополита Ненадовића.

Од 1865. како почесмо градити нашу црквено-народну автономију“), наше странке на сабору не смедоше — да не изгубе популарност код народа — одредити да на издржавање средњих и виших школа имају извесну своту и проценат давати како појединци, тако _и црквене општине и манастири. у

Шта више укидоше и други црквен тас, који се носио по црквама за школски фонд, па отписаше и 100.000 кр. дужне о аукте на плате учитељске.

И тако је данас не само спало све издржавање односно припомоћ на школско-клирикални Фонд и за препарандије, за богословију, за гимназију карловачку и новосадску, него и за изржавање школ-

#) За њено грађење „на песку“ на саме народно-црквене саборе потрошисмо преко 1,000.000 кр. да добијемо, — као што се изволева рећи „крвљу стечену автономију“, у којој је угарски министар председник тако рећи неограничени господар, пошто он решава коначно у последњој инстанцији све оне ствари које се решавају код наших највиших автономних власти.