Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

164 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Општине и наше и румунске нису уредно плаћале ни ову 10% аукту, те је н. пр. 18938. неуплаћена 109, аукта од српских општина износила 93.455:80 кр. т. ј. толика је свота износила у општинским обвезницама, на које се није плаћала камата. Е

Од 1813. —1/УП. 1872. — поред свег проневерења — затекло. се у исплаћеној 10%, аукти 22.798'06 кр. а за 1903. све су општине биле дужне платити у име 10%, аукте 6.436:98 кр. а одње је И ћено само 114:74 кр.

Та 10%, аукта се прописивала редовно, као и стари дуг што се водио као актива школског Фонда све до 19083. На преставку саборског одбора од 1897., благоизволело је Његово Величанство 14. Јунија 1903. допустити, да се дотле показани заостаци 10%, аукте бришу и даље не прописују, а сабор је 26. Јулија 1902. ставио ван крепости обавезно ношење П. и 1. таса по црквама на школски фонд.

У У. се говори о депутацији т. ј. администрацији школског фонда, која се има састојати из 5 редовних чланова и то 1 од свештенства, 1 од благородних, ! од учене класе, 1 од грађанског а ! од трговачког сталежа. Осим њих из актуарија, благајника, фишкала и писара. Плаћени су актуар, благајник и писар.

У МЕ. напомиње се, да ће у новој школској организацији — устројству бити наведене дужности дистриктуалних и месних школских управитеља, дужности катихета и професора, плате учитељске и депутати, учевни школски предмети и какве ће се школске књиге увести.

Напред смо споменули, да је св. андрејска црквена општина бесплатно уступила своје школско здање за српску препарандију.

Овде ћемо навести, да је владика будимски Василије Димитријевић у Св. Андрији направио уговор са зидаром — Маџег-ВаШег-ом — Ђорђем Мајхофером 14. Јулија 1735. да му направи школу по уговореној цени — од хвата 75 нов. — и то 4 собе и 2 кујне.

У 25. бр, „Новине сербске“ за 1813. међу новостима из Будима наводи се, како је Његово Величанство на релацију Несторовићеву издало налог угарској Канцеларији, да му изда „височајше царско благоволение“ (Вејођипог-Песте), која му га је и издала 13. Августа 1818. под бр. 10.113.

На истом се месту наводи, како је Н. В. Франц 1. благоизволело задржати и надаље покровитељство над препарандијама, а подједно да виши надзиратељ Несторовић буде над њима управитељ, и да као такав има извешћа своја подносити вишем месту. (То је оно у 8. 8. 6—7. у тајној инструкцији барона Халера в. ст. 104. о. л.).

Као такав одржао је Несторовећ од 20—26. Августа испите у препарандији св. Андрејској и по свршетку испита одржао „важно и силно слово“, те ђаке распустио.

У 26. бр. и. н. међу новостима из Будима, наводи се, како је цар Франц [. благоизволео декретом од 2/14. Маја 1818. под бр. 5.762 поставити учитеља Павла Атанацковића за „дјејствителног катихету,“ а на његово место за учитеља Педагогије, Методике и историје краљевства мађарског Димитрија Исајловића, учитеља реторике карловачке гимназије.

У 119. бр. и. н. међу новостима из Беча наводи се, како је Њ. В. у проинспекторату велико Варадинском на предлог Несторовићев