Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије – 195

Код венчања Тимотеја и Роксе рече поп Јован „обои прваци“. То значи да су обоје били што би ми данас рекли „првобрачници“.

Ми смо наилазили у протоколима ексарха Арх. Митрополијских — око 1730 — 35. да су заводили:

првак = првакиња вторак == вторакиња

трећак = трећакиња

четвртак == четвртакиња

што ми данас велимо:

Првобрачни = првобрачна

второ — друго — брачни == второ — друго — брачна трећобрачни = трећобрачна

четвртобрачни = четвртобрачна.

Који је од ова два назива бољи, остављамо нашим филолозима да свој суд изрекну.

Арх. Митрополит Вићентије Јовановић у споразуму са епископским синодом издао је 1738. правила за свештенике, у којима је прописано и како се имају водити протоколи крштених, венчаних

и умрлих.

Случајеви крштења имали су се овако уводити:

„В љето Божија воплоштенија — мјесјаца — дне —, аз Н. Н. свјаштеник парохијални, цркве — — суштија в — крестих младенца рожденаго или младеницу рожденују дне — — от родителеј законовјенчаних, отца — матере —, парохиан сеја парохии или церкве, јемуже дано јест имја —, кум бист — син, дшти, супруга

[1

— — парохији или мјеста —“.

Случајеви венчања овако:

„В љето Христова рождества — мјесјаца — дне — извјештением обичним трем бившим, во мимошедшија дни праздничнија, первоге дне, второе — дне, третие же дне — по божествењеј литургии бист, ниединомуже препјатију откровену бившу, аз — — пресвитер парохијалнија церкви свјатаго — града или села —, сина — онсици —, парохии церкве -- —, дштер онсици —: или оставшују вдовицу —, сеја или инија парохии —: в церкви — вопросих и соизволение обоих в заим бившее чино услишах, обичним црковним благословением сочетах и вјенчах предстојаштим свидетелем — парохии церкве —.

Случајеви смрти овако:

„В љето, мјесјаца, дне — — — престависја раб—а божиј—ја — син — от града или села или мјеста — сиј љети — в дому в прав. католическиј вјерје, исповједав согрјешенија своја мње јереју —, и причастивоја свјатих Христових таин, помазание свјатаго јелеја прим, предаде душу своју благочестно Господеви.“

По заповести патријарха Арсенија Јовановића-Шакабенте завео се 1745. протокол крштених, и по примерку првом од 4/2. горњокарловачке џркве овако су се случајеви крштених уводили:

___Аз јереј крестих младенца рожденаго от законо вјенчаних оца Н. Н. матере Н. дштери Н. јејже дано бист имја Н. и бист восприем · ник Н. Н. љет јему 88, жител вароши наше и парохим нашеја.

Од 1753. за време Ненадовићево, овако су се уводили:

Ж