Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

282 Архив за историју српске православне карловачке митрополије Фезеђеп сегићеп дез тасћисеп 5ећитев ипа удегсћеп Опјега типа пећ ашећ Тегпетип 21 мшгфреп: апбе! ађег егкићпе писћ Еџег ЕхсеЛеп; 2415 обоеп Усћортег, тасћНдеп Моћићајег ипа опафозјеп Везећш тег Фезег пеџеп ГећпизШшеп а!. ипеемћатоз! 2и бшеп, даз бе сепде Ехетрјаг дез ђезашеп Мопагсћеп-ВИдез опафрзе аштипећтеп ипа Фе ећгетћјенае Мегзтећегипо тетег огдапхеповеп Ећпигсће ипа Нејеп Мегећгипо 21 сепећписеп, пи дег 1ећ з[е!8 Би.

Ојеп ат 15-(еп Маг 1816. АПегитетћа лав! сећогват5! Отозјиз Мез(огом1с5 Кбте. Ба, Обег-Тпзреског дег спествећ п. и. Зећшеп, ипа Отестјог дез Радавовштв.

ДИ А ЊИ ~ В———

МАНАСТИР КОМОГОВИНА.

Покојни Мане Грбић у својој драгоценој работи „Карловачко Владичанство“ Ш. књ. цео је „Петнаести раздио“ стр. 1.—19. посветио историји манастира Комоговине.

Он је у њему описао целу историју његову и како је постао и како је нестао.

У манастиру су седеле неко време и костајничке владике, које је владичанство постало 1713. из карловачко -зринопољског владичанства. Као први владика карловачко-зринопољског владичанства спомиње се Атанасије Љубојевић који се онако јуначки држао када му царски комесар на првом изборном народно-цркввеном сабору 1708. Христофор Игњат пл. од Гаријана и Рала, хтеде забранити да учествује у сабору.

Па како је неко време и исти владика живео у Комоговини, то се из прилога под 1. види какво је стање било у реченом владичанству за време његово и како је калуђерима комоговинским било неснонсо његово живљење у њиховом манастиру.

Исти је прилог упућен био од калуђера комоговинских и народа народном сабору, одржаном 1718. у Крушедолу, на ком је за митрополита био изабран будимски владика Вићентије Поповић.

Исти је митрополит као што се види из прилога П. известио братство манастира Комоговине, да је на сабору изабран за владику Дионисије (Угарсковић), но да он нема седети у њихову манастиру, него у Костајници као столици новоустројеног костајничког владичанства и да им не сме забранити да по његовој епархији милостињу купе за њихов манастир одређена од њих братија.

Ову је наредбу митрополитово-саборску потврдио и митрополит Исаије Антоновић, а сличну је изјаву дао од себе и владика Алексије Андреевић.

Под Ш. наведена је Атестација о остављених 100 дуката Јефрему Марковићу и о даљој њиховој судбини.

Под ТУ. достава калуђера комиговинских да шиљу по ексарху ЈеФрему (Марковићу) и монаху Григорију митрополиту Павлу Ненедовићу искана писмена о њихову манастиру.