Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за истбрију српске православне карловачне митрополије _ 285

но имјејте му повинование и послушание и покорност ва мјесто нашего образа, и јакоже своему архиереју достојнују чест воздавајте јему. И тако смо са всем освјаштеним сабором учинили и доконали, да владике не стое и не пребивају ва манастири, того ради јесмо заповедали и вашему предреченому епископу да у монастиру не ће пребивати, ни куће имати, ни другога кога милка, но у Костајници или у другом мјесту где види прилично, и от вас измеждлу братства коего наредите на службу монастирску путовати по епархии јеговој, да вам не ће забранивати, прочее Мир, милост и радост и благодат божија и покров пресвјатија богородице и помошт от вејех свјатих и от Нас молитва и Благословение буди со васеми _вами, и свјатие молитве са нами:

Мјесјаца Маја, дан 4. 1713. у Карловци.

М. П,. Викентие Попович рукоју своеју.

Јакоже от блажено почившаго архиепископа сија издатаја, тако и аз саутверждају да останут непоколебимо.

Дато у Карлокци 1748. Сект. 6.

Смерени архиепископ и митрополит и их Ц. к. велич. совјетник _

Исаија Антунович с. р.

Аз сие чертави преписа веја от слова до слова полег мое душе.

Резолуција.

Будући како усмено возвестих игумену и Братијам, тако и писмено потверждају да хошту походити от сего мјеста ва Костајницу, того ради не каковаго насилија, или ти страха ради, но видећи монастиру сему решти Комоговини великог убитка и Братии велике потребоће за то показују милост свјатој обители сеј и братии "живуште в њеј да хошту походити от здје до неколико времена со свом мојом богажиом с малом и великом и со всеми вештим ДВИЖИМИМИ.

Дато ва нашеј резиденции у Комоговини.

Авг. 4. 1748. А. Андреевич с. р. Ш.

Атестањија.

Миј здола подписани атестируемо полек душе наше совим нашим отвореним писмом пред кога би дужно било показати да му веровано може бити без свјакаго сумњенија да П. Г. владика Никанор Димитриевич бивши епископ Костајнички дал и у тестаменту при своеј смерти (+ 1728. између Феб. и Септ.) записано оставил своему за онда будућем диакону Јефрему Марковичу цекина 100 велим стотину, који речени новци и друге вешти били су дати нами у руке на аманет алити обчувати и одержати до совершенаго возраста Јефрема Марковича, пак потлам тога пришел здје за онда будући протосинђел а нињашњиј Г. Архиереј Василие Димитриевич