Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Крхив за историју српске православче карловачке митрополије 301

Из реченога довде, читаоци су се ових редака могли уверити не само о знању Рајићеву, него и о „савесно“ написаној његовој историји катихизиса.

Рајић у својој историји катихизиса на више места рече како до његова катихизиса, не беше код нас Србаља катихизиса, — а он. сву срећу и спас једног народа сматраше у катихизису.

Кад пак помислимо, какве је муке ми невоље наш српски народ претрпео за своју веру православну, све и ако не имађаше свога катихизиса, из ког би се тек могао научити шта му и како му ваља веровати, те сравнимо време пре 1774. са данашњим, у ком акоим има толико катихизиса; видећемо, да ни код нашег као ни код осталих народа нимало побожност, родољубље, поштење и пожртвовност није већа него што беше за доба пре Рајићева и потоњих катихизиса.

До Рајићева и потоњих катихизиса не беше у нашем народу назарена, фрамазона, социјалиста и осталих чуда и покора који се данас догађају.

Какво је пак мњење имао о катихизису састављеном у пи-

тањима и одговорима — као што је и Рајићев — познати српски књижевник Захарија Орфелин, види се из писма његова што га је писао митрополиту Мојсију Путнику, рекавши: „— — В сем (т. ]

1783.) издатом у Русији малом катихизису за народне школе, в 85 страниц состојашчем катихизигје њест вопросов и отвјетов. О било би дал Бог, чтоб никогда не било о свјатих, паче ли о непостижимих вешчах вопросов, которие первјее от западнија церкве чрез прокљатаго Петра Ломбарда произишли, и тољ велики в божиеј церкви раздор причинили. Ориген бил перви катихета между греками, св. Кирил јерусалимски бил такожде учител, но катихизиси их не били вопросами и отвјетами сочинени. Вопроси и отвјети толико изучавшаго их ползујут, јелико папагаја рјечи, коликим он обучен, а даљее ничего.“ (Рукопис).

До оваког мњења о катихизису на питања и одговоре, дошао је Орфелин сопственим искуством.

Он је свог јединца Петра почео учити катихизису на питања и одговоре, што га је за њега саставио — ког ћемо навести на своме месту — кад му је било 5 година, па је од њега дочекао то, да га се морао одрећи кад је чуо да су га видели на жабаљској скели у кабаници, у клобуку и опанцима јадна и чемерна, а да је пре тога чувао свиње негле око Бечкерека и утекао. (8. наш чланак у Х. „Споменику кр. срп. Академије“ под насловом: „Захарија Орфелин — животописна књижевна црта“).

Да не стоји пак тврдња Рајићева, да до његова катихизиса не беше код Србаља никаква катихизиса, ево доказа,

Осим напоменутих прештампаних издања Теофана Прокоповића у Римнику 1726. 1727. и 1734.; „Кратког толкованија десјатословија, молитви Господни, символа вјери и девјати Блаженств“, и доцнијих прештампавања; рукописног и печатаног 1760. и 1763. „Кратког учителског наставленија о 7 таинствах“; штампана 1765. у Хали на латинском језику „Догмата“ — катихизиса од Петра Милорадовића и његова превода од 1768.; „Ортодоксос омологије“ бакроре-