Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

804 _ Архав за историју српске православне карловачке митрополије

А ни овај Василијев катихизис није била реткост, те су га могли епископи од 1770.—1775. имати у рукама — бар некоји.

1763. је написао Захарија Орфелин за свога 5.летног синчића катихизис, ког смо описали у својој работи „Захарија Орфелин“ у Х. Споменику кр. српске Академије.

Рајић је, који је доцније и сам био неко време учитељ-професор — у новосадској школи, морао знати за поменуте катихизисе од Дијонисија и Василија, па не рече о њима ни речице, а то с тога, да би могао рећи: „— — За време Шакабентино не находимо никаква трага жељеном катихизму“ — а ти су катихизиси састављени били баш за време Шакабентино.

Шафарик у својој »Историји српске књижевности“ на стр. 461. под бр. 920. навађа: „Наставленје малое христјанскимђ отрокомђ т. 6. каковнмђ образомђ надобно христланскихђ отроковљ наставити о христанскомљ законћ, преписано Григоргемљ Туроничђ, бивателемљ кр. вароши Острогонђ 1769. Марта 1. Во Острогонћ Ркп. 4' 47 стр. у 127 питања и одговора. Налази се у библијотеци Х. од Јанковића у Пешти.“ |

Откуд је бивател острогонски Тиронић преписао овај катихизис; Шафарик не знаде рећи.

1765.—1770. штампано је у Млецима — прештампано — „Краткал сказатла первсе о Бозђћ, второе о божтемљ промвслћ, третје о законђћ божји, предлагаемал на ползу не токмо младнмђљ отрокомђ, но и возмужившимљ обоего полу особамђљ тбмљ, которвиђ неудобно во пространнихљ богословскихљ у нонка нараждатиса (отђљ Огофана Прокоповича) 8% 120.

1772. феб. — дакле пре Рајићева | катихизиса — написао је у Дебелом Брду у Хрватској Стојан Шобат — потоњи прота коренички катихизис под насловом: „Назка Хрестанскаљ ради малолбтне дбчице православни восточни церкве.“

Шобат је свој катихизис штампао у Млецима БН дотеравши га према Рајићеву катихизису.

Грдна штета што се досада не нађе Шобатов први — непрерађени катихизис, ког је он морао написати српским језиком, јер прерађени је већ помешан с црквенословенским.

1778. штампан је у Бечу у Курцбековој штампарији: »Краткт Катихизсљ ради еббчева малмхљ дбтећ православномћ храстаанском8 законв сочиненни оучителемђ и [еромонахомљ Расстскимђ Платеномљ“, који је катихизис неко кратко време заменуо Рајићев катихизис, а можда је и пре његова био у употреби у школама.

Осим поменутих рукописних катихизиса пре 1774. има више рукописних и после те године. Тако н. пр. има у Београду у библијотеци народној под бр. 9020. 4% и 9019. 8% два рукописна катихизиса, и то један већи, а један мањи.

По запису на њима, списао их је — оба — Андрија Арсенијевић прво парох темишварски, а потом прота панчевачки. На већем — на 4' — стоји да је писан у Темишвару 1776.

Маја 10., а на мањем нема забележено кад је писан, само стоји да га је написао Арсенијевић прота панчевачки, дакле после 1776.