Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије О

он что против нас. Зато хоштем, да се угледате на наше от 18. сего послатое к Вам, и ничто без агентова поразумјенија по странах нечините, највише да ако би что непогодно пошло не би нам он могао приписати, да смо ми тому узрок подали.

28. Маја.

Господам депутиртом у Беч из Карловаца.

О вејех коликих в писмје вашем нам от 21. сего послатом, написаних, добро извјестихомсја и по даемој вам и чрез вас нам надежди на сваку почту радостан глас чути ожидаем, небрегше љевиа пакости.

К нарежденој краљ. Славонијској и Сремској за реинкорпорацију комисии, јеже персонално предстати, домислити се не отложимо; особљиво же что виу писму вашем совјетуете нам, Ми бихом по напред настојали за народ под комитати остати имушти слово и дјејствие предузети, но в том досље припретствовало нам, что ни от једне дикастерие конфирмацие привилегијске при руках не имјеем, јејуже би крјепки били за десетак что либо предлагати и народ бранити. Друго пак, да и от народа никто что либо јеште нам заради того предлагал, да бихом могли искусити их мисал, мњение и проч. что у том себје хошту. Прочее все дјел привилегијских касајуштејесја објештанијам Министерским и канцлерским вавјераем, и Бога к тому молећи, да поне он призрит на народ сеј и умудрит препинатеље благополучија јего и вјерујемо, јако тјем обрадовани будем и обве: селити возможем славни народ. Тако и остаем.

Тогоже

Господину Епископу Ненадовичу особно у Беч.

Не толико от вашего коего либо Јавленија, јелико от вјеројат-

> наго извјестија И засвидјетелствованија вашу при двух предцесо-

рех Наших чинну, вјерну, постојану и полезну учињену службу и заслуге познахом, Намже и за нашего правителства здје указанија похвалнија подвижнија и вјернија народу славном служби Ми сами очезрители, самовидци и самознателие и тојажде примателие бихом и настојаште јесми, да за оваковија при предцесорех наших, при

г=нам и код народа учинене во вејаких приликах толико љетне

службе не само достојно, но пред Богом и всјеми људми дужно судило се, услуженому промоцију дати. В сљед којего Ми по согласии и вотумах Господеј архијерејев вас во чин в немже јесте и архијерејское ' достојанство, много искусивше прежде произведохом, и по должности високославном Двору краљ. за конфирмацију Пр. Ваше презентирахом, ниње же да бих код всевисочајше поменутаго Двора паче народних пакостников не послушан бил, невјем аште пред Богом и Јеја краљ. Величеством праведно будет.

Се же јеште у нас непресјекомо јест, Пр. Вашему по последњеј возможногти от помошти бити, за то аште в чем с благонахожлением Господина Агента потребна будет Вам от нас препорука, чрез него јавити учините нам, како гдје предлагати, и Ми всегда добровољно склони тому будем.

Ви же на правду и от смерти О АРИЈУ надежду положше, У ние можете, что и Ми јесми. ј