Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 02. 11. 1912., str. 11

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 351

Синода —, којим поводом можете тврдити, да ће Синод ипак под оним притиском остати, а сабор нер Ако Синод остане под притиском, будите уверени даће и сабор остати.“ (в. „Постанак и раз"витак српске црк. нар. автономије“. Карловци 1899. стр. 116.)

Онај Грујићев трећи — влада — била је и на сабору 1902.

(у ком је била у већини радикалска странка, а уз њу и самосталска странка, дочим је само неколицина била ван странака, која је мање више пристајала уз јерархију —) господар ситуације и сабор је морао играти по њеној ноти.

(во је чињеница, Коју нико од увиђавниг људи не може побити,

Сабор од 1902. јасно је показао мизерију нашу, а понајвећма радикалске странке, која је својим држањем показала да она у истини и није радикалска странка, те је радикалски принцип осрамотила. Њој је и том, као и у другим приликама био пред очима интерес њених вођа да се дочепају положаја, што им јеи с мађарске стране у више пути пребачено.

Та сетимо се само њеног И држања кад је 1907./8. отимала „српску манастирску штампарију“, којом се приликом сабор-

ски одбор односно њен фишкал др. Ђорђе Красојевић — председник радикалске странке — обраћао за помоћ не само председнику кр. уг. министарства — Векерлу — него и бану Рауху, државном тајнику

Марфију, грофу Баћањију, па чак и познатом распопу Николи Марковићу Ердељану!

Па тек како је дошло до потврде манастирске уредбе и под коју цену и њеног проглашења са онаквољ октројком! Како су и залито су дошли до високих ордена председник радикалске странке др. Ђорђе Красојевић и потпредседник „сабора од мегдана“ др. Никола Ђурђевић 2

Некад је влада одликовала владике и то не за какве услуге, но да их компромитује код народа, бурмутицама, а Б су одликовања „усљедила за заслуге стечене на црквеном пољу“. Красојевић | и Ђурђевић и заслуге на црквеном пољу! Брр!

Сабор је од 1902. јасно показао да и „народна плећа“ могу бити танка — слаба.

А уз то је показао и своју лаковерност, мислећи и верујући у лепе речи, да ће бог зна шта постићи.

__Кад овамо,од целог рада саборског потврђена је само новела за епархијске скупштине и то тек на одобрење благопокојног патријарха Георгија.

Ну, и ту је потврђену новелу саб. одбор унаказио, видећи да се њоме — дошавши на владу — посекао.

Сем тога је одобрено и крејирање неких нових места, а поглавито два фишкала.

Остали су закључци његови отишли под купус и поред „благоволења владина.“

И дочим је сабор од 1902. показао танкоћу својих ребара, те исте године одржани Синод, на ком је био исти кр. повереник Бела пл. Талијан — показао је да је ширих плећа и да је био мало друкчији момак од заступника народних — на сабору 1902.